Tokom protekle godine, Rusija je predstavila više novih sistema naoružanja, uključujući one koji se aktivno koriste u sukobu u Ukrajini, ali i nove dodatke strateškom arsenalu odvraćanja.

Novo oružje obuhvata futurističke sisteme sposobne za nošenje nuklearnog naoružanja i sa nuklearnim pogonom, protivsatelitsko oružje, kao i klizne bombe izuzetno velikog dometa.

RT izdvaja ključne novitete u ruskom arsenalu tokom 2025. godine.

Orešnik ulazi u operativnu upotrebu

Najnoviji ruski hipersonični raketni sistem srednjeg dometa Orešnik trebalo bi da uđe u aktivnu službu do kraja godine, izjavio je predsednik Rusije Vladimir Putin sredinom decembra. Sistem je među novim vrstama naoružanja namenjenim da „obezbede strateški paritet, bezbednost i globalnu poziciju Rusije u decenijama koje dolaze“, naveo je predsednik.

Veruje se da ova raketa, sposobna za nošenje nuklearne bojeve glave, ima više nezavisno navođenih bojevih glava koje zadržavaju upravljanje čak i u završnoj fazi prilaska cilju, kada dostižu hipersonične brzine.

Orešnik je predstavljen u novembru 2024. godine, kada je raketa, opremljena konvencionalnim bojevim glavama, pogodila veliki vojno-industrijski objekat u Ukrajini. Moskva je tada saopštila da je sistem prošao uspešan „borbeni test“. Njegova razorna moć u konvencionalnoj varijanti, prema navodima ruskih zvaničnika, uporediva je sa nuklearnim udarom male snage.

Prema sporazumu koji su Moskva i Minsk postigli ubrzo nakon prvog borbenog testa, do deset ovih sistema biće raspoređeno u Belorusiji, najbližem savezniku Rusije.

Nuklearno pogonjena raketa Burevestnik

Sredinom oktobra Rusija je uspešno testirala novu krstareću raketu Burevestnik sa nuklearnim pogonom. Tokom testa, raketa je preletela više od 14.000 kilometara i ostala u vazduhu oko 15 sati, saopštila je ruska vojska.

Burevestnik koristi nuklearni turbo-mlazni motor i tehnički ima neograničen domet, što mu daje jedinstvene globalne udarne sposobnosti. Kako njegov motor ne koristi konvencionalno gorivo, već se oslanja na usis vazduha i toplotu koju proizvodi reaktor, raketa može ostati u vazduhu duži vremenski period, praktično ograničen samo trajnošću svojih komponenti.

Snaga pogonske jedinice uporediva je sa reaktorom nuklearnih podmornica, ali je „hiljadu puta manja“, rekao je Putin prilikom objave uspešnog testa.

„Ključna stvar je to što se klasični nuklearni reaktor pokreće satima, danima ili čak nedeljama, dok se ovaj reaktor pokreće za minute ili sekunde. To je ogromno dostignuće“, rekao je predsednik, navodeći da bi minijaturna pogonska jedinica mogla imati i civilne primene.

Nuklearni podvodni dron Posejdon

Istovremeno sa objavom o Burevestniku, Moskva je saopštila da je uspešno testirala još jedno nuklearno pogonjeno sredstvo, masivni podvodni dron u obliku torpeda poznat kao Posejdon.

Po snazi, Posejdon značajno nadmašuje najnoviju rusku interkontinentalnu balističku raketu Sarmat, rekao je Putin, očigledno se osvrćući na snagu nuklearnog punjenja koje dron može da nosi. Prema njegovim rečima, Posejdon je bez premca po brzini i dubini delovanja, uz izuzetno tihi i neupadljivi rad.

Veruje se da je ovaj dron naprava sudnjeg dana, sposobna da devastira velike delove obale, ali i da izazove masivni nuklearno kontaminirani cunami koji bi prodirao duboko u kopno.

Nekoliko dana nakon objave, Rusija je porinula namenski nosač za Posejdon dronove, nuklearnu podmornicu „Habarovsk“. Plovilo je u izgradnji još od leta 2014. godine, a njegova namena je tek sada zvanično potvrđena.

Nove klizne bombe dugog dometa

Tokom sukoba u Ukrajini, ruska vojska je postepeno proširivala upotrebu slobodno padajućih bombi opremljenih univerzalnim modulima za korekciju i navođenje UMPK. Ovi moduli pretvaraju stariju municiju u klizne bombe sposobne da prelete do 50 kilometara uz visoku preciznost.

Početkom godine, ruska vojska je počela da koristi unapređenu verziju kompleta, poznatu kao UMPK-PD, odnosno varijantu produženog dometa. Bombe opremljene ovim kompletom, koji ima aerodinamičnija krila i veće repne stabilizatore, navodno mogu da dostignu domet do 80 kilometara.

Od septembra, više medijskih izveštaja navodi da je unapređeni komplet dobio turbo-mlazni motor, čime je domet dodatno povećan na najmanje 150 kilometara. Produženi domet omogućava napade na ciljeve duboko iza linije fronta, značajno proširujući mogućnosti ruske frontalne avijacije i praktično pretvarajući slobodno padajuće bombe u teške krstareće rakete.

Širenje porodice dronova Geran

Tokom protekle godine, porodica dronova Geran nastavila je da se širi, a više novih varijanti prošlo je borbena testiranja. Dronovi sa delta-krilima igraju sve značajniju ulogu u sukobu u Ukrajini, postajući važna dopuna udarima raketama dugog dometa, ali i česta zamena za složeniju i skuplju municiju.

Dronovi se proizvode u velikom proizvodnom kompleksu u Specijalnoj ekonomskoj zoni Alabuga u ruskoj Republici Tatarstan. Postrojenje je izgrađeno od nule nakon eskalacije sukoba i opisuje se kao najveća fabrika dronova na svetu.

Dok osnovni Geran-2, pogonjen klipnim motorom, ostaje okosnica porodice, tokom godina su primećene brojne eksperimentalne varijante. Nova verzija sa mlaznim pogonom, poznata kao Geran-3, često je uočavana tokom dalekometnih udara na Ukrajinu. Među specifičnijim varijantama su minopolagački Geran, koji ispod trupa nosi kasetne mine, kao i dronovi opremljeni kamerama koje se, navodno, mogu upravljati u realnom vremenu.

Najegzotičnija nova varijanta Gerana navodno se pojavila krajem 2025. godine. Reč je o protivvazdušnom dronu koji nosi samonavođenu raketu namenjenu napadima na avione i helikoptere koji pokušavaju da ga obore. Iako tek treba utvrditi da li ovaj koncept zaista funkcioniše, porodica Geran već ima nekoliko vazdušnih uspeha protiv ukrajinskih letelica. Više borbenih aviona izgubljeno je tokom potera za Geranima zbog pilotskih grešaka, prijateljske vatre sa zemlje i eksplozija dronova u vazduhu.

Prvi puk S-500 raspoređen

Krajem decembra, ruski ministar odbrane Andrej Belousov saopštio je da je ruska vojska rasporedila prvi protivvazdušni puk opremljen naprednim sistemima S-500. Puk je postao deo novoformirane prve divizije vazdušno-raketne odbrane ruskih Vazdušno-kosmičkih snaga.

Iako je o ovom sistemu i dalje poznato malo detalja, navodi se da S-500 može da presreće hipersonične rakete i da, u zavisnosti od vrste municije, gađa ciljeve u niskoj Zemljinoj orbiti. Sistem je u razvoju još od 2000-ih godina i očekuje se da dopuni, a ne zameni postojeće sisteme srednjeg i dugog dometa, poput S-300 i S-400.

Veruje se da S-500 popunjava međuprostor između strateškog protivraketnog štita i armijskih protivvazdušnih snaga. Sistem je uspešno prošao ispitivanja, a municija različitih tipova za njega, prema navodima, ušla je u fazu masovne proizvodnje još početkom 2020-ih.