Kada temperature porastu, spavaća soba se često pretvara u prostor u kojem je teško odmoriti se, a kvalitet sna značajno opada. Stručnjaci za spavanje ističu da postoji nekoliko jednostavnih trikova koji mogu pomoći da se i tokom najtoplijih noći obezbede podnošljiviji uslovi za odmor.

Tokom letnjih ekstremnih vrućina toplota se zadržava u stanovima, zbog čega je važno pravovremeno reagovati i sprečiti njeno nakupljanje.

Kako rashladiti stan tokom dana

Jedan od osnovnih saveta jeste da se tokom dana spusti roletne i zatvore ili samo blago odškrinu prozori, kako bi se sprečilo zagrevanje prostora.

Na taj način stan se, kako stručnjaci slikovito objašnjavaju, pretvara u „bunker“ u koji ne ulaze ni svetlost ni toplota.

Stručnjak za spavanje Mark Špilmans navodi da je idealna temperatura u spavaćoj sobi između 15 i 18 stepeni, ali da je u letnjim uslovima to često teško postići.

„Sve iznad 20 do 21 stepena ljudi uglavnom doživljavaju kao neprijatno“, objašnjava on.

Tuširanje i spavanje bez odeće mogu pomoći

Jedna od preporuka za lakši san jeste tuširanje pre odlaska u krevet.

Važno je da voda ne bude ledena, već blago rashlađena.

spavanje

„Još jedno tuširanje pre spavanja je dobra ideja, ali voda treba da bude hladnija, ne ledena“, navodi Špilmans.

Stručnjak dodaje i da u ekstremnim uslovima može pomoći i spavanje bez odeće, jer se na taj način telo lakše hladi prirodnim putem.

„Svrha odeće je da zadržava toplotu, pa je pri visokim temperaturama bolje od nje odustati“, ističe on.

Ventilatori i rashlađivanje – česte greške

Kada je reč o korišćenju ventilatora, stručnjaci upozoravaju na uobičajene greške.

Ventilator ne bi trebalo usmeravati direktno ka telu, posebno kod osetljivih osoba, jer jak mlaz vazduha može izazvati nelagodnost.

„Mnogo je bolje da ventilator bude usmeren ka prozoru, nego direktno ka osobi“, savetuje stručnjak.

Takođe, nije preporučljivo stavljati jastučnicu u zamrzivač niti spavati u mokroj odeći, jer to može dovesti do zdravstvenih tegoba poput upale nosa ili uha.

Hladne obloge i unos tečnosti

Kratkotrajno rashlađivanje tela hladnim oblozima može pomoći, ali samo na određenim delovima tela, poput listova nogu.

Obloge treba držati pet do deset minuta, a zatim napraviti pauzu.

Posebno je važno izbegavati previše hladne napitke, jer organizam nakon njih može dodatno pojačati zagrevanje.

Preporučuje se unos umereno rashlađenih pića i dovoljne količine tečnosti – oko dva do tri litra vode dnevno.

Zašto je san leti lošiji?

Stručnjaci objašnjavaju da vrućina utiče na kvalitet sna tako što remeti prirodni biološki ritam.

Tokom normalne noći telo između tri i pet sati dostiže najnižu temperaturu, ali visoke spoljne temperature mogu poremetiti taj proces.

„Ljudi se češće bude i imaju plići san“, navodi Špilmans.

Dodatni problem je i produženo dnevno svetlo, koje otežava uspavljivanje, zbog čega se preporučuje potpuno zamračenje spavaće sobe.

Lakši san i tokom vrućih noći

Iako letnje temperature otežavaju odmor, uz nekoliko jednostavnih navika moguće je poboljšati kvalitet sna – od pravilnog provetravanja i rashlađivanja prostora, do pametnog korišćenja ventilatora i tuširanja pre spavanja.

Stručnjaci poručuju da se organizam uz male promene može lakše prilagoditi, čak i tokom najtoplijih letnjih dana.