VUČIĆ CELIVAO MOŠTI SVETOG KNEZA LAZARA Sudbinska poseta predsednika Srbije manastiru Ravanica (FOTO)
Printscreen

Kako kaže predsednik Srbije, poseta manastiru Ravanica vratila mu je snagu i energiju.

Vučić je istakao da je ponosan na istoriju srpskog naroda i predaka.

"Celivao sam mošti našeg svetog Kneza Lazara. Poseta manastiru Ravanica vratila mi je snagu i energiju, učinila me ponosnim na našu istoriju i dela naših slavnih predaka.", napisao je Vučić.

Lazar Hrebeljanović rođen je u mestu Prilepac oko 1329. godine, a poginuo je Kosovskom boju 15. jun 1389. godine kao vođa srpske vojske koja se suprotstavila višestruko moćnijem Osmanlijskom carstvu.

Knez Lazar

U narodnoj tradiciji poznat i kao car Lazar, mada, po tituli knez, Lazar je bio srednjovekovni srpski knez, koji je posle Maričke bitke stvorio najveću i najmoćniju državu na teritoriji nekadašnjeg Srpskog carstva. Lazareva država sa prestonicom u Kruševcu, poznata u istoriografiji kao Moravska Srbija, obuhvatala je slivove reka Velike, Zapadne i Južne Morave.

Lazar je mladost proveo na dvoru cara Stefana Dušana, gde je njegov otac Pribac bio logotet. Lazar je na dvoru cara Uroša prvo bio stavilac, da bi negde između 1363. i 1365. dobio titulu kneza. Posle sloma Mrnjavčevića na Marici tekao je postepen uspon kneza Lazara praćen formiranjem njegove oblasti. Posle Maričke bitke zagospodario je Prištinom i Novim Brdom, dok je u savezu sa banom Bosne Tvrtkom I Kotromanićem i uz podršku ugarskog kralja Lajoša I 1373. porazio župana Nikolu Altomanovića. Tada je svojoj oblasti priključio Rudnik, Užice i krajeve oko Zapadne Morave. Granicu svoje države proširio do Dunava zauzimanjem Braničevske oblasti i potiskivanjem porodice Rastislalića 1379. godine.

Istovremeno, Lazar je radio i na obnovi nemanjićkih državnih tradicija. Bio je oženjen Milicom, koja je prema starim srpskim rodoslovima poticala od Vukana, najstarijeg sina Stefana Nemanje. Brojnim dinastičkim brakovima postepeno se rodbinski povezao sa okolnim velikašima i vladarima, sestra Dragana bila je udata za čelnika Musu, a najstarija ćerka Lazara i Milice Mara za Vuka Brankovića. Na njegovu inicijativu, a po blagoslovu patrijarha Save IV, došlo je 1375. do izmirenja Srpske patrijaršije sa carigradskom Vaseljenskom patrijaršijom. Pored toga, Lazar je podigao više zadužbina Ravanicu, Lazaricu i južnu pripratu Hilandara, a pod njegovim uticajem 1380. na mesto srpskog patrijarha je, umesto Jefrema, izabran Spiridon.

Tokom devete decenije 14. veka oblast kneza Lazara počeli su da ugrožavaju Osmanlije. Posle bitke na Dubravnici 1381. i događaja vezanih za pad Niša i pohod Murata I do Pločnika 1386. Sledeći veliki pohod Osmanlija doveo je do bitke na Kosovu 1389. godine. Tu su se Osmanlijama suprotstavili odredi kneza Lazara, njegovog zeta Vuka Brankovića i kralja Srba i Bosne Stefana Tvrtka I Kotromanića pod komandom vojvode Vlatka Vukovića. U bici su i Lazar i njegov protivnik Murat I izgubili živote i obe strane su pretrpele velike gubitke. Ipak, pre leta 1390. Lazarevići su prihvatili vazalne obaveze prema novom sultanu Bajazitu I.

Boj na Kosovu

Kult kneza Lazara kao hrišćanskog mučenika počeo je da se razvija nedugo po Kosovskoj bici. Lazareve mošti prenesene su u njegovu zadužbinu Ravanicu gde se, posle nekoliko prenosa, čuvaju i danas. Stvaranje kulta kneza Lazara pomogli su pripadnici porodice Lazarević, a prihvatila ga je i razvijala Srpska patrijaršija.

Paralelno sa kultom Sv. kneza Lazara koji se razvijao u crkvenim krugovima, razvijao se i kult kneza Lazara kao mučenika i junaka Kosovske bitke u narodnoj tradiciji. U srpskim narodnim epskim pesmama kosovskog ciklusa, car Lazar je, uz Miloša Obilića, glavni lik.

Lazarev lik obrađivan je višestruko u srpskoj umetnosti u 19. i 20. veku.

Komentari (0)

Loading