"AKADEMSKA ČESTITOST" MORA DA BUDE UREĐENA ZAKONOM Neustavne odredbe statuta i pravilnika univerziteta
Printskrin

Ustavni sud je naveo da je javna osuda, kao jedna od mera za povredu Kodeksa, iz osporenog Pravilnika, pretvorena u pravni osnov za gubitak zvanja, odnosno za gubitak stečenog naučnog naziva doktora nauka. Štaviše, "izrečena mera javne osude posledično direktno dovodi i do prestanka radnog odnosa na visokoškolskoj ustanovi, osobi kojoj je zbog te mere oduzeto zvanje nastavnika, odnosno saradnika ili naučni naziv doktora nauka". Jednostavnije rečeno, nijedna etnička mera, pa ni javna osuda, ne može se protivno Ustavu i zakonu, pretvoriti u radno-pravnu sankciju, što je upravo ovim pravilnikom, kao podzakonskom aktom, predviđeno.

Kada je reč o Statutu Univerziteta, ocenjeno je da njegov član 133, stav četiri, nije u skladu sa Zakonom o visokoškolskom obrazovanju niti sa Ustavom, budući da je uveo novi opšti uslov za izbor nastavnika tačnije, prepreku za sticanje zvanja nastavnika u vidu izrečene mere javne osude za povredu Kodeksa profesionalne etike. Ustavni sud utvrdio je da ova odredba Statuta "izlazi van okvira Ustavom zajemčenog prava na autonomiju univerziteta zato što propisivanje opštih uslova za sticanje zvanja nastavnika predstavlja materiju koja se uređuje zakonom, jednako za sve osobe koje pretenduju na sticanje bilo kakvog zvanja nastavnika na bilo kojoj visokoškolskoj ustanovi u Republici Srbiji". 

Ocenjen je neustavni i stav pet člana 133 Statuta Univerziteta, koji je predvideo institut "oduzimanja zvanja" nastavnika odnosno saradnika. Taj institut, navodi se u odluci Ustavnog suda, mogao ej biti predviđen samo zakonom, a ne Statutom, koji je podzakonski opšti akt. 

Zakon o visokom obrazovanju , koji uređuje slučajeve u kojima dolazi do prestanka radnog odnosa nastavnika, odnosno saradnika, ne poznaje institut "oduzimanja zvanja".

Ova odluka Ustavnog suda smatra se jednom od važnijih i složenijih koja je doneta u postupku ocene ustavnosti i zakonitosti opštih akata u prethodnom periodu, jer se u ovoj odluci na jednom mestu, Ustavni sud bavio povredom ustavnih načela, kao što eje vladavina prava, podela vlasti (budući da je reč o "zadiranju u zakonodavne kompetencije Narodne skupštine"), zabrana povratnog dejstva zakona i drugih opštih akata i autonomija unierziteta, ali i povredom jednog od osnovnih ljudskih prava - pravom na rad.

Nakon temeljne analize osporenih propisa i drugih akata Univerziteta u Beogradu, sud je ovom odlukom poslao i snažnu poruku unverzitetskoj, akademskoj i široj društvenoj zajednici: "Ustavni sud naglašava da je celovito uređivanje pitanja akademske čestitosti, a što svakako podrazumeva adekvatno sankcionisanje neakademskog ponašanja, od posebnog značaja ne samo za Univerzitet u Beogradu, već i za društvo u celini, ali ukazujeda upravozbog demokratskog razvoja društva ova pitanja moraju biti urežena na ustavno-pravno temeljni načim"

Ova poruka nije samo deklarativnog i "dekorativnog" karaktera, jer obrazloženje odluke, na 25 strana, sadrži brojne "smernice" i "preporuke" za nadležne službe Univerziteta u Beogradu, ali i drugih univerziteta u Srbiji, kojr bi trebalo uzeti u obzir, prilikom budućeg pravnog uređivanja ne samo pitanja akadmeske čestitosti i sankcionisanja neakademskog ponašanja, nego i drugih važnih pitanja koja decenijama, "opterećuju" našu univerzitetsku zajednicu.

Odluka Ustavnog suda tiče se onih koji bi mogli da izgube tvanje zbog nečasnih postupaka i ukazuje da se ovo pitanje mora urediti sistematski  i na način koji nije protivan drugim opštom pravilima.

Smisao odluke je u tome da ne može bilo kojakomisija, pa ni etnička komisija Univerziteta, da bude nekakav sud iznad suda.

 

 

 

 

 

Komentari (0)

Loading