HRVATSKI MEDIJ, PRIJATELJ ISTINE Tekst o zločinima ustaša koji vredi pročitati: Stotinu hiljada Srba ubijeno je delom NDH pre Jasenovca...

Alo!/Faktograf/M. Š.

Vesti

23.08.2021

22:22

Ovaj slučaj biće upisan kao jedna od najmračnijih stranica uređivačke politike u području suočavanja s prošlošću Holokausta i genocida u NDH.

HRVATSKI MEDIJ, PRIJATELJ ISTINE Tekst o zločinima ustaša koji vredi pročitati: Stotinu hiljada Srba ubijeno je delom NDH pre Jasenovca... — Alo Arhiva

prethodna vest

PRONAĐENO JE TELO BEZ GLAVE U STAMBENOJ ZGRADI, A SADA SU ISPLIVALI JEZIVI DETALJI "Žrtva je možda bila i mučena"

23:48

Vesti 0

sledeća vest

ONI ĆE DA MU SUDE Izabrana porota za istorijsko Trampovo suđenje

21:57

Vesti 0

Da Republika Hrvatska ima jedan od najvećih problema s istorijskim revizionizmom u Evropskoj uniji, i nije novost.

Međutim, događaji u poslednjih nekoliko dana otkrivaju da se distorzija Holokausta i genocida protiv Srba ne nalazi isključivo na periferiji medijske i akademske zajednice već se ubrzano širi „mainstreamom“.

Uticajni "Jerusalem Post" 15. avgusta 2021. objavio je članak „Ovo sramotno ismejavanje Holokausta mora prestati odmah“. Tekst se ubrzo proširio medijskim prostorom, te je prenesen od strane mnogih „mainstream“ portala poput index.hr, vecernji.hr, otvoreno.hr, oslobodjenje.ba, radiosarajevo.ba i mnogih drugih.

Čak su i saborski zastupnici poput Marka Milanovića Litre, predstavnika Hrvatskih suverenista, iskoristili članak kako bi ustvrdili da Jerusalem Post „raskrinkava sve laži i obmane srpsko-jugoslavenskog medijskog prvoborca i modernog heroja jugonostalgičarskih zadruge i političkih istomišljenika, Ive Goldsteina.“ I viši naučni saradnik s Hrvatskog instituta za istoriju, Mario Jareb, pozdravio je tekst u Jerusalem Postu jer „otvara mogućnost treznog i na izvorima utemeljenog istraživanja jasenovačke problematike“, piše "faktograf.hr"

Kada bi se radilo o ozbiljnom članku koji problematizuje „ismejavanje Holokausta“ kao što naslov implicira, tada bi se angažman medija, političke i akademske scene mogao pozdraviti. Međutim, ovaj slučaj biće upisan kao jedna od najmračnijih stranica hrvatske uređivačke i novinarske politike u području politike sećanja i suočavanja s prošlošću Holokausta i genocida u NDH.

Pre svega radi se o teškom neuspjehu „gatekeepera,“ odnosno urednika i novinara da verifikuju kredibilitet autora i sadržaj teksta koji se plasira u javnost. Autor članka, „David Goldman“, predstavljen je čitateljima Jerusalem Posta kao „australijski pisac, slobodni novinar i direktor stranice thegoldmanreport.org“.

„Goldmanova“ stranica uopšte nije dostupna javnosti i nismo joj mogli pristupiti poslednjih dana. Ime vlasnika domene je skriveno, dok je adresa registrirana u Torontu. Facebook i Twitter profil na „Goldmanovo“ ime napravljeni su po prvi put 4. maja 2020. godine. Radnici Muzeja žrtava genocida upozoravaju da postoje indicije da je „Goldman“ verojatno dobro osmišljeni, ali i izmišljeni, digitalni identitet u svrhu plasiranja negativnog revizionizma i distorzije Holokausta. U svakom slučaju, „Goldman“ nema nikakvih stručnih referencija u području istorije Holokausta i genocida u NDH.

Jerusalem Post, kao i drugi mediji koji su preneli vest, dozvolili su da u medijskom prostoru „David Goldman“ teško kritikuje Goldsteina, optužuje ga za „antisemitizam i samo-mržnju“.

Svoj napad na Goldsteina, „Goldman“ konstruira oko rečenice koju je ovaj navodno izrekao u emisiji Nedjeljom u 2, 2018. godine. U citiranoj rečenici, „Goldman“ navodi da je Goldstein rekao da je „u aprilu 45., Hitler avionskim putem poslao specijalne strojeve u Jasenovac. Te mašine koristile su se za uništenje kostiju koje su preostale“.

Međutim, Goldstein je pogrešno citiran i niko iz Jerusalem Posta, ali ni iz drugih medija koji su preneli vest, nije verifikovao radi li se o ispravnom citatu. Goldstein u emisiji govori:

„Početkom aprila 1945., neposredno pred kraj rata […] Filipović Majstorović, dakle onaj bivši franjevac kojeg je franjevački red izgnao iz članstva 1941/2., je najbolje znao te grobnice. On je išao u Chelmno kod nacista na obuku kako se uništavaju leševi. Čak su doveli strojeve koji uništavaju kosti. I oni su 194[5]., dakle početkom aprila, jedno 500-600 logoraša je radilo na uništavanju, na uništavanju leševa. Jednim delom su oni bili spaljivani na rešetkama, i onda bi se taj pepeo vraćao u grobnice. Drugim delom su kosti, koje su našli, odnosno iskopali uništavali u tim strojevima.“

Dakle, Goldstein nigde ne spominje „letenje,“ „avione,“ „Hitlera,“ niti „specijalne“ drobilice kao što mu „Goldman“ imputira. Goldman navodi da su Goldsteinove tvrdnje „fantazija koja je zadnja stvar koja trenutno treba Židovima“. Time je „Goldman“ sveo čitavu karijeru Ive Goldsteina, koja se sastoji od približno stotinu naučnih radova ili knjiga, na svega jednu neispravno citiranu rečenicu. „Goldman“ insistira da u Jasenovcu nije stradalo više od „nekoliko hiljada ljudi“ te temelji svoj zaključak na tome da ne postoje forenzički dokazi, u smislu posmrtnih ostataka žrtava, koji bi opravdali službeni poimenični popis Jasenovačkog spomen područja (JUSP) prema kojem je u logoru stradalo barem 83,145 osoba.

„Reality Check(provera stvarnosti)“ – šta nam govore istorijski izvori?

Ključni argument na koji se oslanja „Goldman,“ ali i mnogi drugi hrvatski revizionisti, negacionisti i distorzionisti jeste pitanje materijalnih ostataka žrtava stradalih u jasenovačkom logoru. Često ignorišu činjenicu da postoji čitav niz dokaza da su ustaše pred kraj rata, kao i sami nacisti, preduzeli čitav niz radnji kako bi izbrisali tragove svojih zločina počinjenih tokom Drugog svjetskog rata.

Od 6. do 20. aprila 1945., ustaše u Jasenovcu naterali su zatvorenike da iskopaju ostatke žrtava koje su ubijene u prethodnim godinama. O tome govore istoričari Dejan Motl i Đorđe Mihovilović:

„Ustaše su od logoraša oformili radne grupe sa zadatkom da u Donjoj Gradini traže i otkopavaju prethodne grobnice iz kojih su onda vadili i spaljivali posmrtne ostatke jasenovačkih žrtava. Ispod ložišta napravljenih od železničkih šina stavljali su koks. Zatim su leševe stavljali na šine, polivali naftom i potom sve to palili. Pepeo spaljenih leševa su najčešće bacali u reku Savu ili se zagrtao u zemlju.

O navedenoj tvrdnji postoji niz arhivskih podataka koji su potvrđeni od strane ustaških počinitelja genocida, ali i od samih žrtava. Prema iskazu Ljubomora Miloša, jednog od ustaških zapovednika u logoru Jasenovac:

„Oko IV. meseca 1945. godine, dobio sam u Zagrebu nalog od Luburića, da zajedno s natporučnikom Šakićem otputujem u Jasenovac, gde bi u zajednici inžinjerom Pičilijem, izvršio uništenje svih tragova o izvršenim masovnim likvidacijama, od prvog dana pa nadalje […] po dobivenoj zapovedi nisam mogao postupiti, jer nisam znao gde se nalaze mesta masovnih likvidacija. Radi ovoga, bio je pozvan žurno u Jasenovac Majstorović-Filipović, koji je onda preuzeo na sebe organiziranje uništenja tragova.“

Miloš nadalje spominje:

„Ovo uništenje, obavilo se na sledeći način: Oko samih mesta postavljena je jaka straža, a onda su dovedeni zdravi zatočenici iz logora, a koji su iskopavali leševe, te na jednom odredjenom mestu ih slagali, te pomoću benzina ili nafte potpuno spalili. Ovo sam lično vidio, kada sam jednom prilikom u društvu sa pukovnikom Džalom obilazili te radove“.

Prema preživelom Jasenovačkom logorašu, Jakovu Finciju, zatvorenici su „iskopali kosti onih lešina, koje su preko Save bile zakopane od 1941. pa dalje, te su ih palili na lomači. U tome nas je potkrepljivala činjenica što su ustaše tih dana prebacivali preko Save bačve benzina i nafte, te veće količine koksa, kao i činjenica, što smo po dimu, kada bi vjetar dognao k nama, preko Save osećali miris izgorjelih kostiju.“

Finci takođe napominje da su „gorele tri ogromne lomače“

Preživeli logoraš Walter Grün također spominje da su ustaše „tražili po logoru starije grobare i slali ih sa radnim grupama u Gradinu da im pokažu gde su uglavnom glavna groblja dosada ubijenih zatvorenika. U istu svrhu doveden je u Jasenovac i stari koljač ustaški nadporučnik Pudić, koji je znao za položaje tih starih raka. U Gradinu je tada odvlačila sva nafta i traverze iz logora. Iz tih traverza je postavio neki rost odnosno postavljali su se rostovi na koje su se nabacale iskopane lešine polile naftom i tada palile.

Arhivski izvori stoga jasno potvrđuju da je Goldsteinova tvrdnja o organizovanom uništavanju tela ubijenih logoraša tačna. Međutim, iako su u nekim slučajevima pronađeni fragmenti oštećenih kostiju u Gradini, što bi moglo sugerisati da su bili drobljeni, nismo uspeli pronaći arhivske izvore koji bi potvrđivali Goldsteinovu izjavu o „drobilicama“ koje su korištene u Jasenovcu. Budući da su nacisti koristili drobilice kostiju, verojatno je da je Goldstein interpretirao da je moguće da su slične metode korištene i u Jasenovcu, iako za takvu tvrdnju nemamo dovoljno arhivskih izvora. U svakom slučaju, Goldsteinova tvrdnja o „drobilicama,“ bila tačna ili ne, ni na koji način ne dovodi u pitanje činjenicu da postoje brojni arhivski izvori koji upućuju na plansko uništavanje „forenzičkih dokaza“ na kojima insitira „Goldman“. Činjenica je da „Goldmanov“ kriterij da za svaku žrtvu koja je ubijena tokom Drugog svetskog rata, mora ujedno postojati i fizički „forenzički dokaz“, odnosno leš, ne bi mogao ispuniti niti Aušvic, Chelmno, Treblinka ili Sobibor gde su spaljeni ostaci miliona ubijenih Jevreja i drugih nacističkih žrtava.

Slučaj „Goldman“ ukazuje da je problem mnogo širih razmera nego se isprva čini!

„Goldmanova“ tvrdnja da je Jasenovac „problematičan logor“ čija integracija u istoriji Holokausta „dozvoljava kontaminaciju istorije Holokausta“ nije samo napad na Ivu Goldsteina, već na čitavu naučnu, odnosno istoriografsku zajednicu koja se bavi istorijom Jasenovca, Holokausta i genocida na području NDH. Napad na Goldsteina, i prozivke za poticanje „antisemitizma“ u službi su odvraćanja i zastrašivanja svih istoričara koji se ovom temom već bave ili se žele baviti u budućnosti. Tako je portal kamenjar.com iskoristio „Goldmanov“ članak kao povod da uputi poziv Goldsteinu da počini suicid: „Da je takvu ocenu doživio iole častan naučnik, više se nikada ne bi pojavio u javnosti, a jako častan bi se ustrelio ili nekom drugom metodom zauvek nestao iz sveta u kojem žive ljudi.“

Nepodnošljiva je lakoća kojom su hrvatski „mainstream“ portali preneli orkestrirani ad hominem napad na Goldsteina, bez ikakve verifikacije, kritičke distance ili komentara. Oni su objavili delove „Goldmanovog“ članka bez ikakvog pokušaja problematizacije, iako je članak očigledno dovodio u pitanje postojanje Jasenovca kao logora smrti. Iako bi se ovakva greška u slučaju Jerusalem Posta mogla objasniti manjkom znanja i konteksta o istoriji NDH, u slučaju hrvatskih urednika i portala opravdanja nema. Urednici i novinari time su doprinijeli legitimizaciji „Goldmanovih“ tvrdnji, a neposredno i tvrdnji revizionista, negacionista i distorzionista Holokausta i genocida u NDH.

Brza reakcija Dejana Ristića, direktora Muzeja žrtava genocida, čiji je odgovor „Goldmanu“ objavljen u Jerusalem Postu, rezultirala je uklanjanjem „Goldmanovog“ članka.

Iako su neki portali objavili vest da je „Goldmanov“ članak uklonjen, nijedan se do sada nije izvinio svojim čitateljima za nekritičko prenošenje lažnih vesti u kojima se dovodi u pitanje naučne spoznaje u istoriji Jasenovca, Holokausta i genocida u NDH. Nadalje, portali koji su lakoćom prenosili lažne vesti ničime nisu ukazali na svoju odgovornost, niti su uvjerili javnost da su u stanju poduzeti korake kako bi spriječili možebitne buduće pokušaje revizionizma.

Slučaj „Goldman“ stoga ukazuje na višeslojni problem u prevenciji širenja negacionizma i distorzije Holokausta i genocida u Republici Hrvatskoj. Pre svega, u poslednje vreme strategija revizionista usmerila se na distorziju istorije Holokausta umjesto na negiranje zločina u celosti. Potkopavanjem istorije Jasenovca nastoji se dovesti u pitanje čitava genocidna politika ustaškog režima. Fokus na reviziju Jasenovca ukazuje na problem politike sećanja na Holokaust i genocid protiv Srba u NDH, a to je manjak komemorativnih praksi usmeren na druga mesta stradanja delom NDH. Činjenica je da je manje od polovice svih jevrejskih žrtava u NDH ubijeno u Jasenovcu; ostali su ubijeni na brojnim drugim stratištima koja često ostaju zaboravljena u javnosti. Gotovo stotinu hiljada Srba ubijeno je delom NDH pre nego što je Jasenovac profunkcionisao kao logor smrti. Isključivi fokus na Jasenovac kao mesto stradanja dopušta revizionistima fokus na jedno mesto u nadi da će kreiranjem dezinformacija o logoru dovesti u pitanje sve zločine u NDH.

International Holocaust Rememberance Alliance (IHRA) navodi da je za uspešnu borbu protiv distorzije Holokausta nužno 1) identifikovati i nadzirati distorziju Holokausta, 2) kreirati programe edukacije o distorziji Holokausta u svrhu edukacije različitih društvenih grupa, 3) ojačati ulogu memorijalnih centara i muzeja, 4) kreirati strategije prevencije i edukacije za širu publiku preko društvenih mreža [9].

Slučaj „Goldman“ ukazuje da u Hrvatskoj gotovo nijedan od ova četiri koraka ne funkcioniše i nije ispunjen. Pre svega mnogi mediji, ali i neki pripadnici akademske zajednice, nisu uspešno identifikovali „Goldmanov“ članak kao distorzionistički. Nadalje, nedostatak akademske, istraživačke i edukacijske infrastrukture u Hrvatskoj dovodi u pitanje spremnost institucija, civilnog društva, akademije i medija u borbi protiv distorzije Holokausta i genocida u NDH.

Republika Hrvatska, na čijem je teritoriju uspostavljen jedan od samo tri potpuno fašističkih režima u evropskoj uniji, nema ni jedan istraživački ili edukacijski centar posvećen istoriji fašizma. Isto tako ne postoji nijedan sličan centar ili katedra posvećena istoriji Holokausta i genocida, iako je uz Rumunjsku i Nemačku, NDH jedina zemlja u Evropi koja je autonomno pokrenula ubijanje vlastitih židovskih građana na vlastitoj teritoriji.

Argumenti da Hrvatskoj nije potrebna dodatna infrastruktura za istraživanje i edukaciju o fašizmu, Holokaustu i genocidu, jer se može obraditi kroz postojeće institute i programe, promašena je. Na sedam odseka za istoriju u Republici Hrvatskoj, ni jedan ne provodi dubinsko i kontinuirano obrazovanje o studijama Holokausta, genocida i fašizma kao posebnim temama. Prema dostupnim informacijama, poslednji doktorat o Holokaustu u NDH na hrvatskom Univerzitetu objavljen je pre petnaest godina.

Hrvatska akademija ostaje izolovana od glavnih tokova međunarodnih projekata o Holokaustu. Recentni primer je uspostava European Holocaust Research Infrastructure (EHRI), projekta Evropske unije koji ima za cilj ojačati europsku mrežu istraživača Holokausta i genocida. Nijedna hrvatska institucija nije involvirana u saradnju s EHRI. Nadalje, Međunarodna zaduga za komparativno istraživanje fašizma (COMFAS) među gotovo 200 članova nema nijednog koji je zaposlen na ijednoj hrvatskoj akademskoj instituciji. U Hrvatskoj stoga ne postoji sistem za istraživanje i edukaciju o istoriji fašizma, Holokausta i genocida, a posledično nema ni organizovanog sistema za borbu protiv revizionizma i distorzije. Dok god je tako, nepodnošljiva lakoća širenja lažnih vesti nastaviće se. Stoga nas ne treba čuditi da je slučaj „Goldman“ tek početak invazije revizionizma i distorzije u politički i medijski „mainstream“.

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI