JEZIV ZLOČIN USTAŠA Obeleženo 80 godina od pokolja Srba u Glini

 

Služen je parastos žrtvama u hramu Svetog Ćirila i Metodija, a potom je održana komemoracija žrtvama u Parohijskom domu te crkve.

Predsednik Saveza Srba iz regiona i narodni poslanik Miodrag Linta rekao je novinarima da su se tokom 1941. godine desila tri masovna zločina, od toga dva u SPC.

„Nakon stravičnih zločina ustaški režim je srušio crkvu Rođenja presvete Bogorodice, a nakon završetka rata vlast, vodeći politiku lažnog pomirenja, nije dozvolila obnovu te crkve na istom mestu gde je postojala već 150-200 metara dalje…”, rekao je Linta.

Foto: Tanjug/Tara Radovanović

Linta je rekao i da je teško govoriti o trajnom miru i stabilnosti na prostoru bivše Jugoslavije dok god hrvatski narod ne pokaže spremnost da se suoči sa, kako je rekao, svojom ustaškom, genocidnom i zločinačkom prošlošću.

''Dok god se u Hrvatskoj veličaju zlikovci, dok god se ne osuđuje genocid, ne samo u glinskoj crkvi nego širom Nezavisne države Hrvatske nije moguće govoriti o bilo kakvom pomirenju između hrvatskog i srpskog naroda”, rekao je Linta.

Linta navodi da je zbog toga važno da Vlada Srbije pokrene inicijativu prema Vladi Hrvatske da se „Hrvatski dom” preimenuje u spomen centar „Srpskih žrtava genocida Banije i Korduna” i da, kako kaže, naša država osnuje memorijalni centar srpskih žrtava genocida NDH koji bi se bavio negovanjem kulture sećanja na srpske žrtve i upoznavao domaću i inostranu javnost o počinjenom genocidu.

„To bi bila institucija koja bi doprinosila međunarodnom priznanju genocida nad Srbima u NDH”, rekao je on.

Foto: Tanjug/Tara Radovanović

Smatra i da je došlo vreme da Skupština Srbije donese rezoluciju o „genocidu NDH nad Srbima, Romima i Jevrejima” i da na taj način pošalje jasnu poruku da nisu mogući potpuni dobrosusedski odnosi i potpuna normalizacija odnosa između dve države dok god Hrvatska ne osudi genocid nad srpskim narodom.

Vukašin Zorić, zet Ljubana Jednaka koji je bio jedini preživeli u pokolju pre 80 godina, rekao je novinarima da Jednak nije želeo da opterećuje porodicu prepričavanjem tog strašnog događaja, te da mu je revanšizam i mržnja prema drugom narodu bio stran.

„Ljuban je bio čovek koji nije pamtio samo zlo, nastojao je da njegova priča ostane u okvirima familije i užeg kruga ljudi i nije se bunio što je na primer njegov sin oženio Hrvaticu. Kada je nešto radio po kući, zvao je majstore iz hrvatskog sela…”, svedoči Zorić.

Foto: Tanjug/Tara Radovanović

Ponašao se, kaže, „kako treba”, iako je prilikom akcijom Oluja 1995. godine morao da napusti dom.

Kada je reč o kulturi sećanja i obeležavanju ovog događaja, Zorić smatra da treba preneti mladim generacijama šta se dogodilo, prenosi Tanjug.

Obeležavanje događaja u naselju Busije organizovali su Udruženje krajiških Srba „Prelo” iz Čikaga, Zavičajni klub Kordunaša iz Beograda, Zavičajno udruženje Banijaca, potomaka i prijatelja Banije iz Beograda i Savez Srba iz regiona.

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI