Piše: J. Đ.
Samo nekoliko koraka od veličanstvene Aja Sofije, duboko ispod užurbanih ulica Istanbula, krije se jedan od najfascinantnijih spomenika Vizantijskog carstva - Cisterna Bazilika. Ova podzemna građevina iz šestog veka, poznata i kao Potopljena palata, vekovima čuva priču o moći, domišljatosti i misterijama nekadašnjeg Konstantinopolja.
Silazak niz kamene stepenice vodi posetioce u svet koji podseća na antičku legendu. Vazduh postaje hladniji, gradska vreva ostaje daleko iznad, a pred očima se otvara ogromna podzemna dvorana obasjana prigušenim svetlom. Odrazi stubova na mirnoj vodi stvaraju utisak beskrajnog prostora, kao da se čitava građevina proteže duboko ispod istorijskog jezgra grada.
Cisternu je podigao vizantijski car Justinijan I oko 532. godine kako bi obezbedio snabdevanje vodom za Veliku palatu i najvažnije građevine tadašnje prestonice. U njenoj utrobi moglo je da bude uskladišteno na desetine miliona litara vode dopremljene akvaduktima iz okoline grada.
Poseban utisak ostavljaju antički stubovi koji se uzdižu iz vode poput kamenog šumarka. Ukupno ih je 336, raspoređenih u savršene redove. Visoki gotovo devet metara, izrađeni su od mermera i granita, a mnogi su preneti iz starijih rimskih i grčkih građevina. Zbog toga nijedan nije potpuno isti – od raskošno ukrašenih korintskih kapitela do jednostavnijih oblika koji svedoče o različitom poreklu materijala.
Ipak, najveća misterija cisterne nalazi se u njenom najudaljenijem uglu. Tamo, među stubovima i senkama nalaze se dve monumentalne kamene glave Meduze. Jedna je postavljena bočno, a druga potpuno naopako. Njihovo poreklo ni danas nije do kraja razjašnjeno. Pretpostavlja se da su prenete iz neke starije rimske građevine i iskorišćene kao postolja za stubove.
Legenda kaže da su glave namerno okrenute kako bi se neutralisala moć Meduzinog pogleda. Prema starogrčkoj mitologiji, svako ko bi je pogledao u oči bio bi pretvoren u kamen. Drugi istraživači smatraju da je objašnjenje mnogo jednostavnije – kameni blokovi su samo iskorišćeni na najpraktičniji način tokom gradnje.
Bez obzira na to koja je priča tačna, Meduzine glave ostaju jedan od najzagonetnijih simbola Istanbula. Njihovi kameni obrisi, osvetljeni crvenkastim reflektorima i okruženi tihom vodom, stvaraju prizor koji podjednako fascinira i uznemirava.
Danas Cisterna Bazilika nije samo istorijski spomenik već i jedno od najposećenijih mesta u Turskoj. Ona pruža retku priliku da se zaviri u skriveni svet ispod nekadašnje vizantijske prestonice, gde se istorija, arhitektura i mitologija susreću u jedinstvenoj podzemnoj palati.
Stub koji plače
Među 336 stubova posebno se izdvaja takozvani Plačući stub. Na njegovoj površini nalaze se reljefi nalik suzama, a prema predanju, podignut je u znak sećanja na stotine robova koji su izgubili život tokom izgradnje cisterne. Vlažnost prostora stvara kapljice vode koje se slivaju niz kamen, pa izgleda kao da stub zaista plače.
Više od milion posetilaca godišnje
Cisterna Bazilika danas je jedna od najposećenijih istorijskih atrakcija Istanbula. Kroz njene podzemne hodnike svake godine prođe više od milion turista iz celog sveta. Tokom letnje sezone kroz Potopljenu palatu svakodnevno prođe i nekoliko hiljada posetilaca, zbog čega se često formiraju dugi redovi ispred ulaza.
BONUS VIDEO:
Komentari (0)