OTKRIVENA TAJNA OGNJIŠTA IZ LEDENOG DOBA Zaprepastiće vas kako su ljudi preživeli

Uprkos pretpostavci da je vatra bila presudna za preživljavanje ljudi tokom ledenog doba, iznenađujuće je malo dobro očuvanih ostataka ognjišta iz najhladnijeg perioda u Evropi. Novi rezultati istraživanja mogli bi da objasne tu zagonetku.

Otkrivanje tri ognjišta na praistorijskom nalazištu Korman 9 na zapadu Ukrajine, blizu granice s Moldavijom, koje su istražili naučnici sa Univerziteta Algarve (Portugal) i Univerziteta u Beču (Austrija), od izuzetnog je značaja.

Analize su pokazale da su ljudi iz perioda gornjeg paleolita, koji je trajao od pre oko 45.000 do 10.000 godina, znali da grade različite tipove ognjišta i da su kao gorivo najčešće koristili drvo, a moguće i životinjske kosti i mast. Rezultati su objavljeni u novoj naučnoj studiji.

Inovativne tehnike

„Vatra nije služila samo za grejanje. Bila je ključna za kuvanje, izradu oruđa i društvena okupljanja“, ističe arheolog i koautor studije Filip R. Nigst sa Univerziteta u Beču za portal Phys.org. „Znamo da je upotreba vatre bila široko rasprostranjena pre i posle ovog perioda, ali imamo vrlo malo dokaza iz samog vrhunca ledenog doba“, dodaje geoarheolog i vođa istraživanja Vilijam Čejs Marfri sa Univerziteta Algarve.

Zahvaljujući inovativnim tehnikama poput mikrostratigrafske i koloritmetrijske analize, tim je identifikovao tri jednostavna, plitka ognjišta na drva. Ustanovljeno je da su vatre dostizale temperature iznad 600 °C, što ukazuje na visok nivo znanja i kontrole nad vatrom, uprkos ekstremnim klimatskim uslovima.

Analize drvenog uglja ukazuju na to da je primarno gorivo bila smrča, ali postoji mogućnost da su korišćeni i drugi izvori. „Neke od životinjskih kostiju pronađenih na lokalitetu bile su spaljene na temperaturi višoj od 650 °C. Trenutno istražujemo da li su namerno korišćene kao gorivo ili su slučajno izgorele“, pojašnjava zooarheološkinja Marjolejn D. Boš sa Univerziteta u Beču.

Jedan od ključnih izuma

Iako su sva tri ognjišta otvorenog i jednostavnog dizajna, razlike među njima ukazuju na prilagođavanje sezonskim uslovima. Jedno od ognjišta bilo je veće i deblje, što ukazuje na postizanje viših temperatura.

„Ljudi su savršeno kontrolisali vatru i znali su kako da je koriste na različite načine, u zavisnosti od svrhe. Naši rezultati takođe pokazuju da su se vraćali na isto mesto tokom različitih godišnjih doba, u sklopu svojih migracija“, dodaje Nigst.

Ipak, ostaje otvoreno pitanje zašto iz perioda najveće hladnoće ima tako malo sačuvanih tragova ognjišta. Marfri se pita: „Da li je većina dokaza uništena zbog tipičnog smrzavanja i otapanja tla u ledenom dobu?“

„…Ili ljudi jednostavno nisu imali dovoljno goriva? Možda su se oslanjali na neka druga tehnička rešenja?“, dodaje Nigst.

Dalja istraživanja trebalo bi da doprinesu boljem razumevanju vatre kao jednog od ključnih izuma koji je omogućio ljudima da naseljavaju gotovo sve delove planete.

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI