AMERIKANCI POSTAVILI PITANJE KOJE ZELENSKI NE ŽELI DA ČUJE: Koliko dugo možemo da ...
Foto: Shutterstock

Mnogi su invaziju na Ukrajinu u početku možda i doživljavali kao ruski blickrig koji će se pretvoriti u debakl za Moskvu, ali sukob je sad evoluirao u bitku kojoj se ne nazire kraj - reč je o geopolitičkom nadmetanju u izdržljivosti u kojem se Vladimir Putin kocka ne bi li nadživeo i pobedio Zapad, piše Njujork tajms.

Američki predsednik Džo Bajden obećao je da će stajati uz Ukrajinu koliko god bude potrebno, ali ni on ni bilo ko drugi ne može reći koliko će to zaista potrajati.

U jednom trenutku će, priznaju zvaničnici, američke i evropske zalihe oružja "presušiti". SAD su odobrile 54 milijarde dolara vojne i druge pomoći Kijevu, ali niko ne očekuje još 54 milijarde kad prva tranša novca istekne.

Zbog toga, Bajden i njegov tim traže dugoročnu strategiju, svesni bojazni od moguće eskalacije sukoba, jer izgledi za mirno rešenje sukoba nisu na vidiku, a svetska javnost već počinje da oseća umor od svega.

Faktor umora

"Brine me taj faktor umora javnosti u velikom broju zemalja, prvenstveno zbog ekonomskih troškova i činjenice da, osim rata u Ukrajini, postoje i drugi hitni problemi. Moramo da budemo odlučni i nastavimo da podržavamo Ukrajinu. Koliko će to tačno trajati, ne znam, ali znam da će ishod za SAD biti puno gori ako ne nastavimo da podržavamo Ukrajinu", rekao je senator Kris Kuns, demokrata iz Delavera i blizak saveznik Džoa Bajdena, koji je ovih dana učestvovao na sastanku NATO-a u Madridu.

Iako su u poslednje vreme borbe mahom skoncentrisane na jugu i istoku Ukrajine, Bela kuća strahuje da bi rat lako mogao da izmakne kontroli.

Nedavni raketni napad na tržni centar u centralnoj Ukrajini ukazuje, prenosi Jutarnji pisanje Njujork tajmsa, da Moskvi ponestaje preciznog oružja i da se sve više okreće manje sofisticiranom naoružanju koje bi moglo da pogodi neželjene ciljeve - potencijalno čak i preko granice, u zemljama koje su NATO saveznice poput Poljske ili Rumunije.

Osim toga, američki zvaničnici strahuju i da bi Putin mogao pribeći taktičkom nuklearnom oružju. Uz sve navedeno, Bajdenova administracija zaključuje i da ruski predsednik nije odustao od pokušaja zauzimanja Kijeva.

"Mislimo da on i dalje ima iste političke ciljeve, a oni se svode na preuzimanje većeg dela Ukrajine", izjavila je Avril Hejns, direktorka američke nacionalne obaveštajne zajednice. Njene reči je potvrdio i sam Putin, koji je na nedavnom skupu ruskih parlamentaraca rekao da "još nisu počeli ništa ozbiljno".

"Čujemo da žele da nas poraze na bojnom polju. Neka pokušaju", rekao je Putin. Pojedini komentatori smatraju da je to bio Putinov način "trolovanja" Zapada a ne ozbiljna pretnja.

Neizvesna kontraofanziva

Ukrajinski čelnici poručuju da žele da pokrenu kontraofanzivu kako bi ponovo zauzeli svoje teritorije, što američki zvaničnici - iako podržavaju javno, privatno smatraju da je malo verovatno.

Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski prošle nedelje je rekao da želi da se rat završi do kraja godine, ali u Vašingtonu u to ozbiljno sumnjaju i pitaju se da li je to uopšte vojno ostvarljivo.

Bajdenova administracija ne želi da vrši pritisak na Zelenskog i tera ga da pregovara sa Kremljom, ali zvaničnici i analitičari smatraju da će biti teško održati isti nivo materijalne podrške Ukrajini dok sa obe strane Atlantika raste umor od rata.

Očekuje se da će vojna pomoć koju je usvojio američki Kongres trajati do drugog tromesečja 2023. godine, ali pitanje je koliko dugo trenutne zalihe oružja i municije mogu da potraju a da se ne degradira vojna spremnost Sjedinjenih Država.

"Ima tu još mnogo prostora, ali očigledno je da nam slede kritičnih šest meseci. U tom razdoblju saznaćemo jesu li jedna ili obe strane previše iscrpljene i hoće li tražiti izlaz", rekao je listu Ivo Dalder, bivši ambasador SAD pri NATO i predsednik Čikaškog saveta za globalna pitanja.

Bajdenova administracija u međuvremenu se sve više fokusira na privčaćenje zemalja poput Brazila, Kine, Indije i drugih, koje su dosad odbijale da učestvuju u kampanji izolacije Moskve, koju predvode SAD i saveznici.

Osim toga, diplomatskim naporima pokušaće da pokažu da su Ukrajina i SAD otvorene za sporazumno rešenje sukoba bez teritorijalnih ustupaka a da je Rusija ta koja odbija da okonča rat, piše Njujork tajms.

Iako je situacija neizvesna, američki zvaničnici su uvereni da će demokratska i nezavisna Ukrajina ovo "preživeti", ali u istovremeno strahuju da bi ekonomska budućnost Ukrajine, bez izvoza žitarica i drugih poljoprivrednih proizvoda, mogla biti ugrožena.

Američki zvaničnici takođe veruju da je invazija na Ukrajinu ogroman "strateški neuspeh" za Rusiju. Iako je zemlja, smatraju, trenutano toliko izolovana, i dalje postoji opravdana bojazan da će Putin imati vremena za pregrupisanje i pokretanje novih napada kojima će pokušati da odcepiti još jedan deo Ukrajine.

Jedino utešno je što ruski predjednik za sada "igra" oprezno i izbegava direktan sukob sa supersilama i NATO savezom.

Ali, navodi list, američki predsednik je pod sve većim pritiskom da bude još agresivniji u svom stavu.

"Sve što je administracija učinila u pogledu pružanja podrške bilo je fantastično, ali treba nam više toga i treba nam to brže. Bajden ne bi trebalo da ograniči svoje ambicije na zadržavanje Rusa na istoku. Moramo pomoći Ukrajincima da stvarno pokrenu ofanzivu", rekla je Evelin Farkas, izvršna direktorka Mekejn instituta za međunarodno vođstvo i bivša zvaničnica administracije Baraka Obame.

Preteran oprez

Mnogi se pitaju da li je Bajden previše oprezan u vezi sa vrstama oružja koje šalje Ukrajini i kojom brzinom to radi.

O odluci da se Kijevu isporuče raketni bacači HIMARS mnogo se raspravljalo zbog straha da bi to dovelo do još veće eskalacije sukoba. Ta zabrinutost dodatno se pojačala nakon što su Ukrajinci pre nekoliko dana saopštili da su upotrebili spomenuti sistem za napad na skladište oružja na ruskoj teritoriji. Ako se to zaista dogodilo, jesu li time prekršena obećanja data Vašingtonu da će se HIMARS koristiti samo unutar ukrajinskih granica?

Prema procenama američkih obavještajnih službi, Rusima će trebati nekoliko godina da obnove opremu koja im je uništena u ratu u Ukrajini, a kontrola izvoza čipova i drugih tehnologija dodatno će usporiti, ako ne i omesti taj napor.

Senator Kuns kaže da Zapad sad mora biti strpljiv baš poput Putina.

"Sve dok mi ostajemo na kursu, naši evropski saveznici ostaće na kursu, ali ovo je još daleko od kraja", zaključio je on.

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI

Komentari (0)

Loading