Predsednik SAD-a Donald Tramp proglasio je "istorijskom pobedom" novi bezbednosni sporazum SAD-a, Danske i Grenlanda. Sporazum bi trebalo da proširi američko vojno prisustvo na arktičkom ostrvu, ali veliki deo prava kojima se Tramp hvali Vašington ima još od 1951. godine.

Tramp je mesecima pretio preuzimanjem Grenlanda i nije isključivao upotrebu sile, čime je izazvao ozbiljnu krizu unutar NATO-a. Sada tvrdi da će SAD "zauvek imati potpunu mogućnost da učini sve što je potrebno" radi odbrane Grenlanda i Sjedinjenih Država.

Prema američkim zvaničnicima i informacijama "Reutersa", sporazum bi SAD-u trebalo da garantuje trajni pristup Grenlandu, kao i prava na vojne baze i prelete.

Državama koje nisu članice NATO-a ne bi bilo dozvoljeno da uspostavljaju baze na ostrvu, dok bi američkim protivnicima bila ograničena osetljiva ulaganja. Dogovor bi trebalo da ostane na snazi čak i ako Grenland jednog dana postane nezavisan. To su važne novine, ali većina američkih vojnih prava nije nova.

Sporazum koji su SAD i Danska sklopile 1951. godine već je Vašingtonu dao široka prava na izgradnju i korišćenje vojnih objekata, prelete, kao i kretanje vojnika i opreme. Sporazum nije vremenski ograničen, već je vezan za trajanje Severnoatlantskog ugovora. SAD i danas upravlja svemirskom bazom Pitufik na severozapadu Grenlanda.

"Trajna kontrola"

Nije jasno koliko novi sporazum dodatno proširuje već veoma široka američka ovlašćenja na Grenlandu. Puni tekst sporazuma nije objavljen, pa se još ne zna da li će Vašington moći da otvara nove baze bez pristanka Danske i Grenlanda.

Dok Tramp tvrdi da su SAD dobile "trajnu kontrolu", Danska i Grenland poručuju da nikome nisu predali ostrvo. Grenland ostaje deo Kraljevine Danske, a njegovi stanovnici zadržavaju pravo da odlučuju o sopstvenoj budućnosti.

Dogovor tek treba da bude potpisan tokom zasedanja Generalne skupštine UN-a, a zatim da prođe kroz danske i grenlandske parlamentarne procedure.

(Index)