Rusija ovog vikenda bira novi saziv Državne dume. Glasanje traje od 18. do 20. septembra, a Jedinstvena Rusija, stranka koja podržava Vladimira Putina i godinama dominira parlamentom, pokušava da zadrži kontrolu nad 450-članim donjim domom. Putin lično nije kandidat na ovim parlamentarnim izborima.

Ali dok je pažnja usmerena na izbore, jedno pitanje prati ruskog predsednika praktično tokom čitave njegove vladavine:

Ko dolazi posle njega?

Putin ima 73 godine, ali politički sistem koji je izgradio nema javno označenog naslednika. Umesto jedne očigledne druge figure, oko Kremlja postoje različite grupe – bezbednosni aparat, vlada, vojno-industrijski kompleks, regionalna elita i porodice ljudi koji su decenijama uz Putina.

Zbog toga se u scenarijima za eventualnu tranziciju vlasti pojavljuje nekoliko potpuno različitih imena.

Mihail Mišustin – čovek koji bi prvi seo u predsedničku fotelju

Najjednostavniji odgovor daje ruski Ustav.

Ako predsednik prestane da obavlja dužnost pre isteka mandata, njegove funkcije privremeno preuzima predsednik vlade. Danas je to Mihail Mišustin.

Mišustin je premijer od 2020. godine, a pre toga je godinama vodio Federalnu poresku službu. Reuters ga opisuje kao tehnokratu koji nema tradicionalne veze sa moćnim krugom bezbednosnih struktura poznatim kao „siloviki“.

To znači da bi u iznenadnoj tranziciji upravo on formalno prvi preuzeo predsedničke dužnosti.

Ali privremeno preuzimanje funkcije nije isto što i trajno osvajanje vlasti.

Aleksej Djumin – čovek iz Putinovog ličnog kruga

Potpuno drugačiji profil ima Aleksej Djumin.

Njegova karijera godinama je vezana za vojsku, bezbednost i neposrednu blizinu Putinu. Bio je pripadnik predsedničkog obezbeđenja, kasnije je obavljao visoke vojne funkcije, bio gubernator Tulske oblasti, a danas je pomoćnik predsednika i sekretar Državnog saveta. Njegove sadašnje funkcije potvrđuje i zvanični sajt Kremlja.

Upravo kombinacija ličnog poverenja, bezbednosnog iskustva i rada u državnom aparatu razlog je zbog kojeg se njegovo ime često pojavljuje u pričama o postputinovskoj Rusiji.

Putin je Djuminu poslednjih godina poveravao i poslove povezane sa odbrambenom industrijom, dodatno ga približavajući jednom od ključnih centara moći u državi.

Dmitrij Patrušev – nova generacija stare garde

Tu je zatim Dmitrij Patrušev, danas potpredsednik ruske vlade. Njegovu funkciju potvrđuje zvanični portal ruske vlade.

Njegovo prezime u Moskvi ima posebnu težinu.

Otac mu je Nikolaj Patrušev, dugogodišnji Putinov saradnik, bivši direktor FSB-a i nekadašnji sekretar Saveta bezbednosti.

Dmitrij pripada mlađoj generaciji ljudi čija politička snaga nije zasnovana samo na ličnoj karijeri već i na vezama porodice sa bezbednosnim i državnim vrhom.

Pre ulaska u vladu gradio je karijeru u bankarskom sektoru, a potom je bio ministar poljoprivrede.

Sergej Sobjanjin – čovek koji drži Moskvu

Sergej Sobjanjin predstavlja sasvim drugačiji centar moći.

On je dugogodišnji gradonačelnik Moskve i jedan od najprepoznatljivijih ruskih državnih funkcionera izvan samog Kremlja. Na ovogodišnjim parlamentarnim izborima nalazi se i među glavnim imenima na listi Jedinstvene Rusije.

Njegov politički kapital ne dolazi prvenstveno iz bezbednosnih službi, već iz upravljanja prestonicom i ogromnim administrativnim i ekonomskim sistemom Moskve.

Pre gradonačelničke funkcije radio je i kao šef Putinove predsedničke administracije.

U ruskoj politici kontrola Moskve znači pristup velikom budžetu, poslovnoj eliti i ogromnom administrativnom aparatu, zbog čega Sobjanjin ostaje važan igrač u svakoj ozbiljnijoj raspravi o budućnosti sistema.

Boris Kovaljčuk – sin jednog od Putinovih najbližih ljudi

Među mlađim figurama nalazi se i Boris Kovaljčuk, predsednik Računske komore Rusije. Njegova sadašnja funkcija potvrđena je i u podacima EUROSAI-ja.

Njegov otac Jurij Kovaljčuk jedan je od dugogodišnjih Putinovih saradnika i jedan od najuticajnijih ruskih biznismena.

Centar za istočne studije OSW porodicu Kovaljčuk opisuje kao jednu od značajnih interesnih grupa unutar ruskog sistema vlasti, sa snažnim pozicijama u bankarstvu, medijima, nauci i drugim sektorima.

Boris Kovaljčuk je godinama vodio energetsku kompaniju Inter RAO pre nego što je prešao u državni aparat.

Denis Manturov – čovek ratne industrije

Ako rat i vojna proizvodnja nastave da oblikuju ruski politički sistem, tada posebno zanimljivo postaje ime Denisa Manturova.

On je prvi potpredsednik ruske vlade, a među oblastima za koje je zadužen nalaze se industrijska politika, državni odbrambeni nalog i razvoj ključnih grana odbrambeno-industrijskog kompleksa.

Pre toga više od decenije je vodio Ministarstvo industrije i trgovine.

Time se našao na mestu gde se spajaju država, ogromne industrijske kompanije i vojna proizvodnja – tri oblasti koje su tokom rata u Ukrajini dobile još veći politički značaj.

Njegova pozicija zato u velikoj meri zavisi i od budućeg značaja ratne ekonomije u ruskom sistemu.

Sergej Kirijenko – čovek koji upravlja političkom mašinerijom

Sedmo ime je Sergej Kirijenko, prvi zamenik šefa predsedničke administracije. Njegovu trenutnu funkciju potvrđuje i zvanični sajt Kremlja.

Kirijenko je već jednom bio ruski premijer – kratko tokom 1998. godine.

Kasnije je vodio Rosatom, a potom prešao u sam centar političkog upravljanja Kremlja, gde je godinama uključen u unutrašnju politiku i organizaciju političkih procesa.

Njegov značaj leži upravo u tome što dobro poznaje mehanizme pomoću kojih funkcioniše sadašnji sistem.

Ko bi zaista seo u Kremlj?

Tu prestaje deo na koji postoji jasan odgovor.

Mišustin ima ustavnu ulogu u slučaju iznenadnog prestanka predsedničkog mandata, ali to ne znači da bi automatski postao dugoročni Putinov naslednik.

Ostali predstavljaju različite centre moći – bezbednosne strukture, vladu, Moskvu, odbrambenu industriju, predsedničku administraciju i uticajne političko-poslovne porodice.

Putin nije javno označio naslednika, pa se trenutno može govoriti samo o ljudima koji imaju pozicije, veze i pristup sistemu dovoljne da se njihova imena pojavljuju u analizama buduće tranzicije.

A upravo tu leži najveća nepoznanica ruske politike: Putin je tokom više od četvrt veka izgradio sistem u čijem je centru jedan čovek, ali nije javno pokazao ko bi taj centar mogao da preuzme kada njega više ne bude.

Izvor: Reuters / zvanični sajt Kremlja / Vlada Ruske Federacije / EUROSAI / OSW