Fenomen je izuzetno redak i još uvek nema univerzalno prihvaćen medicinski naziv. U literaturi se opisuje kao bezbolno suzenje povezano sa mokrenjem, a zabeleženo je i kod dece i kod odraslih.

U priličnom broju objavljenih slučajeva, ovaj specifičan refleks se javlja u detinjstvu. Štaviše, postoje ljudi koji navode da svaki put kada isprazne bešiku, počnu da plaču na oba oka.

Refleks bez emocionalnog uzroka

Karakteristika ovog fenomena je ta što suze nisu praćene tugom ili fizičkim bolom. Izgleda da mokrenje funkcioniše kao okidač koji nehotimično stimuliše proizvodnju suza.

Prvi detaljni zapisi o ovakvim slučajevima datiraju s početka 20. veka. Jedan izveštaj iz 1932. godine opisivao je slučaj suzenja koje se javljalo tokom defekacije i, ređe, tokom mokrenja.

Od tada su zabeleženi i drugi slučajevi, sa istim osnovnim obrascem: proces mokrenja se ponavljano povezuje sa suzenjem, bez vidljivog problema sa očima.

Šta se možda dešava u mozgu

Tačan uzrok ostaje nepoznat. Najverovatnija hipoteza istraživača odnosi se na način na koji je organizovan autonomni nervni sistem.Ovaj sistem kontroliše funkcije koje se odvijaju bez naše svesne kontrole.

Naučnici su razmatrali mogućnost postojanja neuobičajene veze između nervnih kola koja se aktiviraju tokom mokrenja i onih koja kontrolišu suzne žlezde. U središtu ove hipoteze nalazi se i moždani most (pons), područje moždanog stabla koje učestvuje u koordinaciji mokrenja i nalazi se blizu parasimpatičkih nervnih puteva povezanih sa suzenjem.

Ipak, reč je samo o naučnoj pretpostavci. Do danas nije dokazano – putem snimanja ili drugih pregleda – da postoji specifično „ukršteno ožičenje“ koje izaziva ovaj fenomen.

Da li treba brinuti?

U retkim slučajevima koji su naučno zabeleženi, suzenje tokom mokrenja deluje bezopasno (benigno) i ne izaziva probleme sa vidom niti bilo kakav progresivni neurološki poremećaj. Međutim, to ne znači da svaki slučaj iznenadnog ili upornog suzenja treba pripisivati ovom specifičnom retkom refleksu. Oči mogu suziti iz mnogo češćih razloga, kao što su alergije, suvo oko, infekcije ili problemi sa suznim kanalima.

Ukoliko je suzenje praćeno bolom, otokom ili promenama u vidu, neophodan je medicinski pregled.

Ne postoji specifičan lek

Pošto dostupni podaci uglavnom potiču iz pojedinačnih slučajeva, do danas ne postoji utvrđena terapija za suzenje povezano sa mokrenjem. U jednom starijem slučaju kod deteta zabeleženo je poboljšanje nakon intervencija koje su se ticale prevaspitanja (treninga) mokraćne bešike i funkcionisanja creva. Posebno je zanimljiviji noviji slučaj iz 2026. godine, u kojem je 46-godišnja žena još od detinjstva imala suzenje i tokom mokrenja i tokom defekacije. U tom slučaju je iskorišćen botulinum toksin (poznatiji kao botoks) u suzne žlezde, uz zabeleženo značajno poboljšanje.

Međutim, ovaj terapijski pristup ne predstavlja ustaljenu metodu za lečenje ovog fenomena. Jedan usamljeni uspešan slučaj nije dovoljan da bi se odredio terapijski protokol. Za sada, suzenje tokom mokrenja ostaje jedan od neobjašnjivijih refleksa zabeleženih u medicinskoj literaturi.

(Pronjuz)