Ovo niste znali o nikotinu

Nikotin se u tragovima može naći i u drugim biljkama, ne samo u duvanu

Iako je najkoncentrovaniji u listu duvana, nikotin se nalazi i u biljkama koje svakodnevno konzumiramo. U niskim procentima ga ima u paradajzu, krompiru, paprici, plavom patlidžanu, pa čak i u godži bobicama koje važe za „super hranu“.

Nikotin se razmatra u terapiji pojedinih oboljenja

Efekti nikotina ispituju se ne samo u terapijama za odvikavanje od pušenja, već i kod pojedinih oboljenja kao što su Parkinskonova i Alchajmerova bolest. Tako je epidemiolog Harold Khan svojevremeno u naučnoj studiji zaključio da osobe koje koriste nikotin imaju trostruko manje šanse da obole od Parkinsonove bolesti.  O pozitivnim rezultatima upotrebe nikotina u ove svrhe govori i velika studija koja je podržana od strane Fondacije Majkl Džej Foks. 

Takođe, dostupne su naučne studije koje ukazuju na to da nikotin pozitivno utiče na smanjenje tenzije i pojačava koncentraciju. Tako je utvrđeno da se kod pacijenata kod kojih se koristio u terapiji lečenja Alchajmerove bolesti memorija poboljšava, a razvoj bolesti znatno usporava.

Nikotin nije bez rizika – u većim količinama može biti toksičan

Nikotin je neosnovano optužen da je najštetniji sastojak cigarete, dok je to zapravo duvanski dim. Ipak, ni nikotin nije bez rizika, ali može biti toksičan ukoliko se uzima u ogromnim količinama. Naime, jedna grupa istraživanja pokazuje da prilikom pušenja cigareta, pušač apsorbuje deseti deo nikotina jedne cigarete, odnosno 0,1 miligram, što znači da je potrebno popušiti barem 400 cigareta u jednom danu da bi doza nikotina bila fatalna. Druga, pak, kažu da je ta doza mnogo veća, i da iznosi oko 1000 miligrama.

Alo!

Nikotin izaziva zavisnost

Uprkos činjenici da je za trovanje nikotinom potrebno da ga unesemo u organizam u ogromnim količinama, ne možemo mu osporiti štetnost, budući da ova supstanca izaziva zavisnost. Bolesti povezane sa pušenjem, koje često pripisujemo nikotinu, zapravo su posledica sagorevanja cigarete. U duvanskom dimu nalazi se oko 6.000 materija, od kojih je oko 100 štetno i potencijalno štetno. Upravo su one glavni uzročnici kardio-vaskularnih, resporatornih i drugih oboljenja.

 

 

 

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI