Suze neću zadržavati, neka teku zbog Srbije!

Pravi emotivni šok imao je lider ove generacije koji na terenu deluje poput stene i uteruje strah u kosti rivalima. Perić se, iskreno, onako dečački, bacio na kolena i zaplakao pred gotovo 12.000 ljudi u „Areni“, koji su na sav glas grmeli: „Srbija, Srbija!“ Dan posle (ne)prospavane noći, asistent Milošu Simiću kod pobedonosnog gola poručio je za „Alo!“ da ni ubuduće neće sputavati emocije na parketu.

- Bilo je spontano pošto sam pun emocija. Suze neću zadržavati, neka teku zbog Srbije, samo da mi pobeđujemo. To je jače od mene, kamen bi pukao pred punom „Arenom“ u onakvom ambijentu - iskren je kapiten Perić.

Iskusni 32-godišnji univerzalac otkrio je da su on i saigrači zaginuli do sitnih sati, ali ne zato što su bančili po prestoničkim klubovima, već je adrenalin učinio svoje.

- Uh, kasno smo zaspali, tek tamo oko tri, četiri ujutru. Nismo mogli da spavamo od umora i adrenalina, a to vreme smo iskoristili da još jednom natenane pogledamo reprizu našeg meča i velike pobede nad Ukrajinom. Jednostavno nismo mogli da verujemo da je sve ovo stvarnost jer više podseća na film. Prvo smo pobedili Sloveniju, pa veliki Portugal, zatim Ukrajinu golom u poslednjoj sekundi, što je najlepši mogući prolaz. Fantastično! Da smo ušli u produžetke, ko zna šta bi bilo pošto smo preumorni. Ovako nam je svima laknulo jer se za ovo borimo otkad smo se skupili još 2007. godine - iskren je Marko.

Futsal Srbija sa svojim herojima nastavlja da sanja, za četvrtak je zakazan polufinalni meč, a Perić na tu temu kaže:

- Dok stižu čestitke sa svih strana, pokušavamo da ostanemo na zemlji, nema mesta euforiji. Napravili smo sjajan rezultat, ali hoćemo još da sanjamo. Za mene bi najveća čast bila finale protiv Španije, koja je velesila u futsalu. Šest puta su osvajali Evropsko prvenstvo i apsolutni su favoriti, nema dileme da bi to bila kruna moje karijere - zaključio je Perić.