U eri pametnih telefona, tableta i računara, sve više ljudi beleške pravi digitalno. Ipak, novo naučno istraživanje pokazuje da klasično pisanje rukom i dalje ima značajnu prednost kada je reč o učenju, pamćenju i razvoju mozga.

Istraživači su utvrdili da pisanje rukom aktivira znatno više moždanih regija nego kucanje na tastaturi, što može doprineti efikasnijem usvajanju novih informacija.

Šta je pokazalo istraživanje?

Do ovih zaključaka došao je tim naučnika sa Norveškog univerziteta za nauku i tehnologiju, koji je pratio moždanu aktivnost studenata tokom pisanja rukom i kucanja na tastaturi.

Učesnici su nosili posebnu EEG kapu sa čak 256 elektroda, koja je omogućila precizno praćenje aktivnosti različitih delova mozga tokom oba zadatka.

Rezultati su pokazali da složeni pokreti koji nastaju prilikom pisanja rukom, naročito pisanim slovima, podstiču aktivaciju velikog broja međusobno povezanih neuronskih mreža.

Najizraženija aktivnost zabeležena je u centralnim i parijetalnim delovima mozga, koji imaju važnu ulogu u učenju, obradi informacija i formiranju dugoročnih uspomena.

Zašto je kucanje drugačije?

Za razliku od pisanja rukom, kucanje na tastaturi podrazumeva jednostavnije i ponavljajuće pokrete prstiju.

Tokom istraživanja naučnici su uočili slabiju povezanost između različitih moždanih regija, kao i niži nivo ukupne moždane aktivnosti nego kod ispitanika koji su pisali rukom.

To sugeriše da mozak prilikom kucanja nije podjednako angažovan kao tokom klasičnog pisanja.

Zbog čega je pisanje rukom važno?

Autori studije objašnjavaju da držanje olovke, oblikovanje slova i precizna koordinacija pokreta predstavljaju jedinstveno motoričko i senzorno iskustvo koje dodatno stimuliše rad mozga.

Upravo zbog toga smatraju da bi učenje pisanja rukom trebalo da ostane važan deo obrazovnog procesa, uprkos sve većoj upotrebi digitalnih tehnologija u školama.

Prema njihovim zaključcima, koristi od pisanja rukom ne odnose se samo na decu koja tek savladavaju slova, već i na starije učenike, studente i sve koji žele da lakše pamte gradivo i efikasnije usvajaju nova znanja.

Iako su računari i tableti postali neizostavan deo svakodnevice, naučnici ističu da olovka i papir i dalje imaju nezamenljivu ulogu kada je reč o učenju, razvoju kognitivnih sposobnosti i dugoročnom pamćenju.