Priča o evropskoj državi koja je postojala samo jedan dan

Nakon raspada druge Čehoslovačke Republike na jednoj teritoriji iste proglašena je 15. marta 1939. nova nezavisna republika - ime joj je bilo "Karpatska Ukrajina". Naime, tog istog dana Nemačka je okupirala Čehoslovačku.

Novu državu proglasio je Augustin Vološin koji je od Hitlera direktno zatražio da proglasi novu državu, uz nemačku podršku, naravno, ali plan će se u potpunosti izjaloviti...

Da bismo bolje shvatili u kojem kontekstu je nastala ova nova država moramo se vratiti godinu dana nazad. Čehoslovačka je već u jesen 1938. izgubila deo teritorija od nacističke Nemačke. Naravno, govorimo o Sudetima (nemački: Sudetenland), pograničnom delu Čehoslovačke na kojem su živeli Nemci. "Kriza u Sudetima", kako su je tada zvali, zapravo je preteča Drugog svetskog rata i početak Hitlerovog ekspanzionizma.

Priču o Sudetima bi, bez sumnje, mnogi i danas voleli da zaborave u Engleskoj i Francuskoj. Naime, kada je sve ratoborniji Hitler sve glasnije počeo da traži da Sudeti postanu deo Nemačke, druge dve evropske sile, Francuska i Engleska, to su mu i dopustile verujući, krajnje naivno, da će to Hitlera "namiriti".

Britanski premijer Nevil Čemberlen sastao se sa Hitlerom 15. septembra 1938. i dogovorio sa njim kako Britanija pristaje na nemačku aneksiju Sudeta. Tri dana kasnije Hitlera je posetio i francuski premijer Eduar Daladijer pa mu je ponovio istu stvar. Naravno, niko od čehoslovačkih predstavnika nije bio upozoren za vreme tih dogovora.

Ostavljeni bez podrške Čehoslovaci su znali da nema ni smisla pružati otpor tako da je Hitler ušetao u Sudete bez ispaljenog metka, uz evropsku izdaju Čehoslovačke i njenog suvereniteta.

Jesu li Čemberlen i Daladijer imali ikakav "argument" za teoriju da će poklanjanje Sudeta smiriti Hitlera? Donekle - naime, Hitler je u berlinskom Sportpalastu održao govor u kojem je poručio: "Sudeti su zadnji teritorijalni zahtev koji imam od Evrope".

Ono što britanski i francuski premijer nisu znali, ali su morali da pretpostave, je da Hitler diže napetosti ne (samo) kako bi uzeo Sudete, već kako bi Nemačku uveo u rat!

Naravno da "poklon" Sudeta neće zaustaviti Hitlerove namere. Nemačka vojska je okupirala Sudete i tamo se par meseci "u miru" pripremala za nastavak plana... a isti je došao na red u martu 1939. pokretanjem daljnje invazije na teritoriju Čehoslovačke.

Nemačka vojska je brzinski okupirala Čehoslovačku, a 15. marta 1939. u praškom dvorcu pojavio se Adolf Hitler da bi tamo proglasio formiranje Protektorata Bohemije i Moravske. Taj deo teritorije zapravo je onaj "češki" deo. Slovački deo je pak postao Slovačka Republika - de-facto satelit nacističke Nemačke.

Dakle, cela Čehoslovačka je sada pod kontrolom nacista? Da, osim jednog dela koji je pokušao da se odupre - reč je o spomenutom pokušaju proglašenja Karpatske Ukrajine (kako i sam naziv kaže, reč je o geografsko istočnoj regiji na granici s Ukrajinom).

Vratimo se, još samo jednom, nakratko u 1938. - neposredno nakon "poklanjanja" Sudeta unutar tada još slobodne Čehoslovačke autonomija je data toj istočnoj regiji, ali ona se tada nije zvala Karpatska Ukrajina već Zakarpatski Rus!

Kako se već može i naslutiti, unutar te autonomne regije, dok je Evropa čekala na nove Hitlerove invazije, buknuo je žestoki politički sukob između Rusa (tačnije Rusina) i Ukrajinaca.

Svađali su se oko toga da li treba da se autonomna regija zove Zakarpatski Rus ili Karpatska Ukrajina. Loše mesto i loše vreme za svađe. Naime, bilo je očito da Čehoslovačkoj, pa tako i ovoj autonomnoj regiji, preti nemačka invazija, ali ne samo nemačka!

Naime, od 1938. (i nešto pre), važan Hitlerov saveznik je i Mađarska (koju su iz ekonomske depresije uveliko izvukle nacistička Nemačka i fašistička Italija), a Mađarska ima poprilična teritorijalna potraživanja na prostoru Čehoslovačke - konkretno na prostoru oko čijeg imena se upravo svađaju Rusini i Ukrajinci!

Idemo ponovo napred u mart 1939. Hitler je slovačkim političarima dao ultimatum - ili će postati nemački satelit ili će pustiti Mađarima da ih okupiraju. Naime, u tom trenutku, Mađari koji su itekako svesni da se "teritorija deli" u komšiluku, već su nagomilali oko 300,000 vojnika na čehoslovačkoj granici.

Slovaci su zaključili da im je bolje da postanu nacistički saveznik nego da dođu pod mađarsku okupaciju, a na kraju, kada je kucnuo i taj 15. mart, kada je Hitler već bio u Pragu, setili su se i na istoku da bi mogli i oni tako. 15. marta 1939. proglašena je Karpatska Ukrajina (dakle, Ukrajinci su po pitanju naziva zemlje nadvladali Rusine) kao nezavisna država pa su se "držale fige" da će i njoj, kao i sada već susednoj Slovačkoj, biti dozvoljeno da postanu nemački satelit.

Međutim, karpatskoukrajinski zahtev, hitno poslat u Berlin, nije dobio odgovor. S nemačke strane - muk. To je moglo značiti samo jedno... Hitler se već dogovorio sa Mađarima i sudbina upravo proglašene nove države bila je već zapečaćena (a čak su se i pripremili oko svega - imali su već i grb, zastavu...).

Negde u noći između 15. i 16. marta 1939. mađarske trupe u velikom broju kreću u invaziju na trenutno najmlađu državu sveta i već do popodne 16. marta okupiraju je i proglašavaju aneksiju države Karpatska Ukrajina.

Dakle, Karpatska Ukrajina je država koja je postojala samo jedan dan, a njen predsednik Augustin Vološin, koji je "u kancelariji" proveo tek jedno popodne, u noći 17. marta 1939., zajedno sa drugim zvaničnicima, pobegao je iz zemlje u Rumuniju.