Poslednji ispraćaj petoro zeničkih planinara, koji su poginuli krajem jula u snežnoj oluji pokušavajući da osvoje vrh Elbrus u Rusiji, biće obavljen u utorak, 18. avgusta. Njihova tela su juče, nakon prebacivanja avionom do Beograda, konačno dopremljena u rodnu Zenicu. Povratak njihovih posmrtnih ostataka označiće početak bolnog opraštanja od heroja čija je stravična sudbina duboko potresla i u crno zavila celu Bosnu i Hercegovinu.
Kako je saopšteno, dženaza-namaz za dr Melihu Čaušević, Almu Okanović, Denisa Okanovića, Nermina Talama i Almira Krivdića biće klanjana u 17.30 časova ispred Čaršijske džamije. Nakon verskog obreda, ukop će se obaviti na Gradskom groblju Prašnice, gde će stradali alpinisti pronaći svoj večni mir.
Istog dana biće održana i komemoracija, na kojoj će se od nastradalih članova Gorske službe spašavanja Zenica i Planinarskog društva „Vedro“ oprostiti porodice, prijatelji i kolege planinari. Odlukom nadležnih, utorak je proglašen Danom žalosti na području čitavog grada.
Podsetimo, ova sedmočlana ekspedicija sastavljena od izuzetno iskusnih, fizički spremnih i licenciranih alpinista, krajem jula se upustila u osvajanje surovog Elbrusa. Splet stravičnih vremenskih neprilika pretvorio je njihov uspon u borbu za goli život iz koje su živi izašli jedino Haris Adilović i Kemal Vidimlić.
Jedan od preživelih, Haris Adilović, detaljno je opisao stravične trenutke kada je oluja presekla njihove planove i donela smrt. On je istakao da su na planinu išli bez lokalnog vodiča, ali da je ekipa redovno trenirala i bila vrhunski obučena.
- Prvi tim je odlučio da odustane i vrati se jer se jedan od učesnika u ranoj fazi uspona ozbiljno smrzavao. Drugi tim je nastavio, ali smo i mi nakon što smo prešli još oko 100 do 150 metara i postavili fiksno uže videli da su uslovi na samom vrhu još gori. Tada smo doneli odluku da se okrenemo i vratimo. Problem definitivno nije bio u nedovoljnoj pripremljenosti ekipe, svi smo bili iskusni i dobro smo se poznavali. Mislim da je glavni uzrok ove tragedije bila potpuno pogrešna vremenska prognoza - s tugom je ispričao Adilović.
Dramatični poziv u pomoć s najvišeg vrha Evrope upućen je 25. jula. Ruske ekipe odmah su poslale osam spasilaca na teren, ali su i sami naišli na nepremostive prepreke u vidu jake oluje i ekstremno niskih temperatura koje su onemogućavale izvlačenje. Prvo su locirana tela dvojice stradalih, a naknadnom pretragom pronađeni su i ostali članovi zeničke ekspedicije, čime su i poslednje nade da ima još preživelih ugašene.
Zašto je Elbrus smrtonosna zamka
Ono što Elbrus čini jednom od najsmrtonosnijih planina na svetu jeste surova kombinacija nekoliko ključnih faktora, a pre svega ekstremne mikroklime. Vreme na Kavkazu poznato je po tome što se može promeniti u roku od svega nekoliko minuta. Potpuno vedro i sunčano jutro ekstremno brzo se pretvara u razornu snežnu oluju, praćenu orkanskim vetrovima čija brzina redovno premašuje 100 km/h, dok temperature padaju i do minus 30 stepeni Celzijusa. U jeku oluje magla, sneg i oblaci stvaraju takozvanu „apsolutnu belinu“ u kojoj penjači u panici gube orijentaciju, a skretanje sa sigurne staze makar i nekoliko metara vodi ravno u duboke glečerske pukotine.
Gubitak svesti i snage zbog nedostatka kiseonika
Na visinama iznad 5.000 metara nivo kiseonika je drastično niži, a zbog brze vožnje žičarama i „ratracima“ do visinskih kampova, tela penjača često nemaju vremena da se prilagode. Nedostatak kiseonika tada izaziva tešku konfuziju i gubitak snage, a u ekstremnim slučajevima i smrtonosni edem mozga ili pluća. Upravo takvo stanje alpiniste u potpunosti onemogućava da samostalno hodaju i pobegnu od nadolazeće ledene oluje, ostavljajući ih na milost i nemilost prirodi.
BONUS VIDEO:
Komentari (0)