Potresna ispovest mlade Beograđanke digla Srbiju na noge! Pao joj kamen kada se rešila bebe, njena priča će vas ukopati u mestu!

Mlada i zaljubljena, udala sam se sa svega 17. godina. Mislila sam da je on moj svet i nisam razmišljala o tome ni gde ćemo živeti, kao ni od čega. I on je bio mlad, iz porodice radnika, koji nisu želeli da im sin bude u vezi sa devojkom koja nije materijalno obezbeđena. 

 

Nakon završene srednje škole, uzeli smo se i počeli smo da živimo sa njima u maloj kući. Ubrzo smo dobili sina Jakšu, sve je bilo prelepo, iako smo živeli na ivici siromaštva. Kada je Jakša porastao, shvatila sam da je vreme da krenem da radim, jer nam je svaki dinar dobrodošao. Moji roditelji nisu želeli da nam pomognu jer ni oni nisu bili oduševljeni mojim izborom. 

Kada sam Branku rekla da želim da radim, počeo je da me najstrašnije vređa, da samo želim na posao kako bih mogla da se ku*vam, da dok je on živ ja nikada neću izaći iz kuće.

Tu je nastao pakao... Kako je posla bilo sve manje, a Jakša sve stariji, novca nismo imali ni za najosnovnije potrebe. Branko se vraćao često sa posla pijan, onda bi me tukao, maltretirao, terao na seks.

Posle dve godine ostala sam ponovo trudna. Bila sam i srećna i uplašena. Svesna da nemamo mogućnosti za još jedno dete. Rodila se Jana. Njegovi roditelji nisu želeli da mi pomognu oko dece, ponižavali su me najstrašnije, nisam imala ni drugaricu, ni podršku roditelja, niti bilo koga da se obratim za pomoć.

Ubrzo nakon druge trudnoće, ponovo sam ostala u drugom stanju. Nisam želela to dete. Kada sam rekla Branku da idem na abortus, izbacio me iz kuće. Njegovi roditelji podržali su njegovu odluku, a moji me nisu primili. Ostala sam na ulici sa dvoje dece u rukama i jednim u stomaku.

 

Iznajmila sam sobu kod jedne bake na potkrovlju. Živela je sama i trebala joj je pomoć. Počela sam da kuvam, spremam, sve što treba samo da prehranim decu. Baka je bila divna prema nama, ubrzo smo postale kao majka i ćerka, a moju decu je gledala kao svoje unučiće.

Vreme je prolazilo i shvatila sam da moram na abortus što pre. Otišla sam kod lekara i objasnila situaciju. Naišla sam na razumevanje, zakazali su mi prvi termin i sve je bilo urađeno besprekorno. Bilo mi je teško...

Iako nisam videla to dete, uzela ga u naručje, osetila ga, bilo mi je mučno što radim to što radim, ali svesna sam bila da bi i njemu i meni život bio pakao, sve zbog mojih pogrešnih izbora. Bilo me je sramota same sebe zbog olakšanja koje osećam nakon abortusa, ali imam dvoje zlatne dece kojima mogu da priuštim krov nad glavom i hranu. Neka me javnost osudi, ali niko nije bio u mojoj koži i ne zna kroz šta sam ja sve prošla.

 

Ubrzo nakon abortusa, pokrenula sam proces za razvod braka i nadam se da će deca pripasti meni. Stala sam na noge i za mene je počelo novo poglavlje. Počela sam da radim kao knjigovođa u jednoj firmi što sam i završila. Deca idu u vrtić. Više mi niko neće naređivati. Sada više poštujem sebe.

Poslala bih poruku ženama da nikada ne podlegnu pritisku, da imaju puno pravo na svoje telo i odluke koje sa njim donose. Da je moj muž bio drugačiji i da je porodica bila zdrava, ko ne bi želeo kuću punu dece, njihov smeh i radost...

 

BONUS VIDEO:

Najbolje obučen muškarac u Srbiji