Danas su hitovi, a nekad su ove knjige zabranjivali i spaljivali!

Iz političkih, religijskih, moralnih, ideoloških ili nekih drugih razloga, brojne, danas poznate, priznate i čitane, knjige su nekada bile zabranjene ili cenzurisane. Neke od njih ste sigurno čitali, neke vam savetujemo da pročitate i sami proučite okolnosti koje su dovele do njihove “nepodobnosti”.

Ljubavnik lejdi Čaterli – Dejvid Herbert Lorens

Ovaj roman je 1928. godine objavljen u Italiji. Roman o ženi aristokratske krvi, koja istražuje s**sualnost u najranijim godinama života, a nakon udaje za muža koji ubrzo odlazi u rat i vraća se paralizovan, ona počinje da ga vara. Javnost je ovaj roman potresao zbog eksplicitnih scena s**sa. Britanska izdavačka kuća Pingvin se sudila za prava na izdavanje romana sve do ’60-ih godina, kada je presudu i dobila. Smatra se da je upravo ovaj roman donekle zaslužan za s**sualnu revoluciju.

Vrli novi svet – Oldous Haksli 

Roman Vrli novi svet je zabranjen u Irskoj 1932. godine. Smatran je nepodnobnim, zbog, citiraćemo – kontroverznog prikaza rođenja deteta, “negativnosti” i promiskuiteta. Smatralo se i da je antireligiozan, da zagovara protivporodične vrednosti. No, danas ovaj roman spada u remek dela naučno-fantastične književnostii i posmatra se kao kritika sveta nenaviknutog na nelagodnosti.

Rakova obratnica – Henri Miler 

Kod nas preveden kao Rakova obratnica, roman predstavlja analizu piščevog života u Parizu, u vreme dok nije postao poznat. Na to nam ukazuje i pisanje u 1. licu jednine. Ono što je u vreme izlaska romana bilo sporno, jeste opisivanje s**sualnog apetita i pr**titucije, zbog čega je roman i bio zabranjen 1934. godine. Takođe, roman obiluje sarkazmom, ironijom i psovkama. Postoje i antisemitski elementi u romanu. Bilo je potrebno punih 30 godina da bude vraćen u knjižare. Pre nekoliko godina, časopis Time ga je svrstao u jedan od 100 najboljih romana proteklog veka.

Satanski stihovi – Salman Ruždi

Roman Satanski stihovi je zabranjen 1988. godine, a intrigira jer je u nekim zemljama zabranjen i danas. Prvo izdanje romana, prouzrokovalo je negodovanje islamske zajednice, koja je roman smatrala (i smatra) uvredljivim i bogohulnim. Roman je prvo zabranjen u Indiji, pa u Velikoj Britaniji, nakon što je spaljen na protestima, a Salmanu je prećeno smrću. Potom je zabranjen i u drugim zemljama. Rušdi se skrivao 10 godina, nakon što ga je Ajatolah u Iranu proglasio grešnim i objavio mu smrtnu presudu. Iako ga mi možemo slobodno čitati, postoje zemlje u kojima to i dalje nije moguće (Indija, Bangladeš, Sudan, Južnoafrička republika,Šri Lanka, Egipat, Kenija, Liberija, Pakistan, Katar, Senegal, Somalija, Tajland, Indonezija, Kuvajt, Malezija, Papua Nova Gvineja, Saudijska Arabija, Singapur, Tanzanija, Venecuela.)

Lolita – Vladimir Nabokov

Roman Lolita je zabranjen 1955. godine zbog tematike za koju se smatra da ima pedofilni karakter. Knjiga je u suštini satira američkih vrednosti nametnutih u 20. veku, i nije prepuna e**tskih scena, kako se pričalo. Zabranjena je u Velikoj Britaniji, ali i u liberalnoj Francuskoj, a zabrana je trajala 4 godine.

Uliks – Džems Džojs (James Joyce)

Ovaj roman je prvobitno bio cenzurisan, a izbačen je deo romana u kom je opisana m**turbacija. Zatim, smatrano je da ima još neprilagodljivih tema, te je roman zabranjen u potpunosti u SAD-u i Velikoj Britaniji. Bio je zabranjen punih 8 godina. Danas je Uliks jedno od najvažnijih dela moderne književnosti.

Na zapadu ništa novo – Remark

Knjiga je spaljena po dolasku naconalističke desnice na vlast, 1933. godine, zbog kritičnosti prema Nemačkoj u ratnim vremenima; smatrana je antipatriotskom, iako je Remarkova namera bila da prikaže strahote ratovanja i posledice koje rat, nakon što se završi, ostavlja na psihu vojnika.

Životinjska farma – Džordž Orvel

Svinja koja govori i poziva druge životinje da se bune, navela je Ujedinjene Arapske Emirate da zabrane roman Životinjska farma, ali tek 2002. godine. Zabranjivanost ovog romana ima dugu istoriju. Roman je bio, sporadično, zabranjivan u više različitih zemalja, sve od 1945. godine. Smatran da predstavlja kritiku vlasti, u nekim zemljama je prestao da se izdaje još 50-ih godina (SSSR-u, do 1980. godine), dok je nekim drugim do zabrane došlo nešto kasnije (u Keniji tek od 1991. godine), a zabrana i danas postoji u Kini, na Kubi, u Severnoj Koreji i još nekoliko država.

Lovac u žitu – Selindžer

Ovaj roman je danas u školskoj lektiri širom sveta, najpre u Americi, ali i u drugim zemljama, dakle, i kod nas. Smatran je krivim za raspadanje omladine, da poziva na ubistvo i samoubistvo, kao i na širenje komunističkih ideja u Americi. No, tinejdžeri su želeli da ga čitaju, te je veoam brzo probio sve zabrane.

Bunar usamljenosti – Redklif Hol 

Autorka je opisala homos**sualnu romansu 2 žene. Iako u romanu nema eksplicitnih opisa i scena, cenzori su ga smatrali nepodobnim, te je bio cenzurisan 21. godinu.

Grožđe gneva – Džon Štajnbek 

Štajnbek je pisao o teškim uslovima za rad u Kaliforniji, u vreme Velike depresije. Ovaj roman je dobio Pulicerovu nagradu, jer je biio značajan zbog analize uticaja Velike depresije na selo, porodicu, kao i na pojedinca. Siromaštvo i beda su opisani naturalistički, što je šokiralo cenzore i mnoge čitaoce. Bio je zabranjen u Kanzasu, Kaliforniji i u još nekim delovima Amerike.

Američki psiho – Bret Iston Elis

Ova knjiga se i danas ne nalazi u potpunoj slobodnoj prodaju, odnosno zabranjena je njena kupovina bez omota na kom je naznačeno da je roman namenjen čitaocima određenog životnog doba. Zabranjenost je proistekla zbog detaljnih opscenih scena koje su uzburkale javnost.