MONSTRUOZAN POKOLJ KAKAV HOLIVUD NE PAMTI! Najlepša svetska glumica ubijena i to u 9. mesecu trudnoće!

Nije prošlo ni mesec dana otkad se čovek spustio na Mesec, 16. jula 1969, a već 9. avgusta svet je potresla vest o monstruoznom pokolju petoro ljudi u Holivudu.

Čak i najiskusnije policijske istražitelje zgrozio je način na koji je ubijena dvadesetšestogodišnja glumica Šeron Tejt, supruga reditelja Romana Polanskog, koja je bila u devetom mesecu trudnoće. Ona je samo dve nedelje pre očekivanog porođaja, bila šesnaest puta krvnički izbodena nožem. Prema izveštaju patologa, Šeron je imala čak šest ubodnih rana koje su bile toliko silovito nanesene da bi svaka izazvala trenutnu smrt. 

Javnost je bila toliko šokirana tim ubistvima da je u Los Anđelesu zavladala paranoja: ljudi su odvodili decu kod prijatelja i porodice u druge delove SAD, a mnoge slavne osobe, osećajući se ugroženim, prodale su vile i stanove i preselile se što dalje od Kalifornije, dok su oni koji su ostali, angažovali višestruko dvadesetčetvoročasovno onezbeđenje oko svojih poseda.

Šeron je bila prva od tri kćerke Pola Tejta, vojnog oficira, i domaćice Doris. Zbog Polovog posla porodica se često selila, što je uslovilo da Šeron postane vrlo povučena i nesigurna. Teško je sklapala prijateljstva, a kad bi joj to i pošlo za rukom, otac je već imao novi posao u nekom drugom kraju Amerike. Šeron je već kao devojčica bila izrazito lepa i ljupka, pa je i pre puberteta osvajala razne titule najlepših.

Holivudske filmadžije videle su odmah da u njoj ima glumačkog potencijala, ali nedostatak iskustva bio je prevelika prepreka. Ipak, sve će se to promeniti s filmom ‘Eye Of The Devil’ (1966), u kojem je glumila uz tada slavnog Dejvida Nivena i etabliranu Deboru Ker. Film se snimao u Londonu, gde je Šeron otputovala s Džejom Sebringom. Tada nije ni slutila da će joj boravak u britanskoj prestonici sasvim promeniti život.

 

Po završetku snimanja neko vreme je ostala u Londonu i uživala u burnom noćnom životu. Dobila je i angažmane kao fotomodel, a na jednom od prijema koje je posećivala gotovo svako veče upoznala je ambicioznog tridesettrogodišnjeg poljsko-francuskog reditelja Romana Polanskog.

Kako su oboje izjavili, njihov prvi susret bio je mlak. Tek kad je Polanski započeo pripreme za svoj sledeći film, ‘Bal vampira’ (1967), u kojem je, ‘pomalo preko volje, a na nagovor prijatelja’, kako sam priznaje, angažovao Šeron Tejt, veza između njih razbuktala se neverovatnom silinom. Šeron se vratila u SAD, a Polanski je ubrzo došao za njom i odmah se posvetio filmu ‘Rozmarina beba’. Film je podigao neverovatnu prašinu i istovremeno lansirao Polanskog kao jednog od najznačajnijih reditelja, dok je privatno je prolazio kroz ‘najsrećnije razdoblje svog života’.

Veza sa Šeron postala je vrlo čvrsta, pa njihovo venčanje 20. januara u Londonu nikoga nije iznenadilo. 

Mladi bračni par je vrlo brzo ušao u elitno holivudsko društvo pa su bili redovini gosti na kućnim zabavama Stiva Mekvina, Vorena Bitija, Mije Farou, Pitera Selersa, Žaklin Bise, Henrija Fonde, Džoan Kolins i muzičara Džima Morisona, producenta Terija Melčera i njegove devojke Kendis Bergen. Polanski je, uprkos svim tim zvučnim imenima, ostao blizak sa svojim poljskim prijateljem iz mladosti, koji je za njim stigao u SAD, glumcem Vojćehom Frikovskim i njegovom devojkom, bogatom američkom naslednicom Ebigejl Folger.

Krajem 1968. Šeron Tejt je ostala trudna i par se neizmerno radovao detetu. Početkom sledeće godine od muzičkog producenta Terija Melčera, sina glumice Doris Dej, kupili su vilu na adresi 10050 Sijelo Drajv. Šeron Tejt je procvetala.

Međutim, u kasno popodne 8. avgusta 1969. Roman Polanski je iz Londona pozvao ženu i rekao joj da će se vratiti u SAD nekoliko dana kasnije nego što je planirao, što je Šeron veoma uznemirilo. Njene sestre Peti i Debra želele su da dođu i prespavaju kod nje, ali ona je to odbila odgovorivši im da će s prijateljima otići na večeru. I zaista, otišla je u svoj omiljeni restoran ‘El Coyote’ sa Frikovskim, Sebringom i Ebigejl Folger, i vratila se kući nešto pre ponoći.

Kad je Šeronina domaćica Vinifred Čepmen 9. avgusta 1969. ujutro ušla u kuću, skamenila se od užasa: u dnevnoj sobi ležala su mrtva unakažena tela Šeron Tejt i Džeja Sebringa, povezana jakim konopcem uvijenim oko vratova, na kolskom prilazu našla je Šeroninog prijatelja, mladog Stivena Parenta, ustreljenog u glavu s nekoliko hitaca, dok su na travnjaku ispred kuće bila beživotna tela Frikovskog i Folgerove, s više od pedeset teških ubodnih rana. Polanski je isti dan doleteo iz Londona i odmah bio podvrgnut policijskom ispitivanju. Istražitelji su bili uporni, ali su tapkali u mraku: nije postojao niko na koga bi se opravdano moglo sumnjati, motiv za jeziv zločin bio je sasvim nejasan, a svedoka koji bi pomogli istrazi nije bilo.

Šeron Tejt je sahranjena 13. avgusta na groblju ‘Holy Cross’ u Kalver Sitiju, sa svojim sinom na grudima. Dečak je posmrtno dobio ime Pol Ričard, po imenima dedova. Polanski je bio potpuno slomljen, a kako istraga dugo nije davala nikakve rezultate, odlučio se na korak koji su mu kasnije mnogi zamerili. Dopustio je da ga časopis ‘Life’ snimi ispred kuće i u dnevnoj sobi u kojoj su se još videli tragovi sasušene krvi njegove žene i sina, a novinarima je objasnio da tim potezom želi da podstakne javnost da, ako postoji i najmanji trag koji bi vodio do počinioca stravičnog zločina, pomogne policiji.

Američka javnost bila je silno uznemirena jezivim ubistvima, a ulje na vatru dolila su još dva, samo dan nakon neviđenog pokolja u kući Polanskih. Na isti način, jednako okrutno i bez ikakvih vidljivih motiva, ubijeni su vlasnik lanca supermarketa Leno Labjanka i njegova supruga Rozmeri. Policija, uprkos sveobuhvatnoj istrazi, mesecima nije napredovala s rezultatima, sve do novembra 1969, kad se Suzan Etkins, uhapšena i kažnjena zbog saobraćajnog prekršaja, ‘pohvalila’ svojoj cimerkci u zatvoru da je ona odgovorna za smrt Šeron Tejt.

Ubrzo je policija došla i do ostalih počinioca. Bili su to Čarls Teks Votson, Patriša Krenvinkl i Linda Kazabijan, svi članovi, takozvane, Porodice kojoj je na čelu stajao samozvani guru, notorni kriminalac Čarls Menson, čovek za kojeg se posle ustanovilo da je teško mentalno bolestan i da je sociopata. Uprkos tome, svojom teorijom o ratu koji će u SAD izazvati crnci, nakon čega će on doći na vlast, zadobio je mnogo poklonika. Sebe je video kao ‘spasitelja’ koji će ‘sve ponovo dovesti u red’ i to tako što će da se poubijaju svi koji tome stoje na putu i oni koji misle drugačije.

Danas, osamdesetjednogodišnji Čarls Menson, sa zatvoreničkim brojem B-33920, istetoviranom svastikom na čelu i uverenjem da će jednom ipak postati vladar sveta, čeka 2027. godinu, kad će steći pravo da petnaesti put podnese zahtev za uslovno puštanje na slobodu.