Omiljena srpska pevačica se kupala u koritu jer nije imala kupatilo! Umirala je od gladi, a onda je ON sve promenio! (FOTO)

 

Muzika ju je opčinila prilično rano i za veoma kratko vreme učinila da joj svakodnevicu preplave lepe stvari koje su zauzele mesto svih patnji iz detinjstva. Početni uspeh nadograđivala je sve atraktivnijim nastupima, albumima sa hitovima i hrabrosti da često radikalno menja imidž. Odrastanje u siromaštvu usmerilo ju je na humanitarni rad, pa je osnovala sopstveni dobrotvorni fond. Karijeru joj nikada nisu pratili veliki skandali, a susret s Veljkom Piljkićem pre skoro jedne decenije bio je sudbonosan da odu pred matičara, a potom i svoj odnos krunišu roditeljstvom kada su dobili sina Jakova.

Spokojno detinjstvo

- Bila sam mezimče u celoj porodici, ali me nisu razmazili. A umela sam da budem i svojeglava i da napravim poneki nestašluk. Sećam se da sam jednom prilikom bez pitanja uzela novac iz kuće da bih najboljoj drugarici kupila patike za časove fizičkog vaspitanja, jer ih ona nije imala - opisuje Seka, čiji su se roditelji razveli kada je imala sedam godina. Kasnije su je veoma pogađali napisi iz pojedinih bosanskih novina da je, nakon razvoda roditelja, promenila ime u Zuhra.

Otac joj je birao ime po tetki Jovanki, koju su iz milošte zvali istim nadimkom.

Idila toplog porodičnog gnezda u zvorničkom naselju Srpska varoš nije dugo potrajala, jer se Sekin otac odao alkoholu. Njegova brižna i pažljiva strana ličnosti nestajala bi čim bi popio koju čašicu više. Zbog preke naravi, skandala i svađa, pevačicina majka Ibrahima odlučila je da svoju decu i sebe zaštiti razvodom od supruga.

 

- Roditelji su se maksimalno trudili da se i brat i ja osećamo lagodno, naročito u trenutku kada su rešili da se razvedu. Nedžad i ja se inače kao klinci nismo preterano slagali. U periodu najranijeg detinjstva često su se dešavale čarke među nama, ali kada smo ušli u pubertet, brat se trudio da me zaštiti kad god bi mogao. Ipak, u komunikaciji sa Nedžadom ostajala sam stidljiva jer sa njim nisam mogla da delim priče o simpatijama, što sam činila s majkom - otkrila je Seka.

Realnost zvana rat

- Ratni vihor je nosio sve pred sobom. Napustili smo grad i ostavili sve. Nestale su uspomene, one opipljive stvari koje nemaju neku materijalnu vrednost, ali nas sećaju na detinjstvo. Nismo znali gde su naši prijatelji, a onda su počele da stižu tužne vesti o ljudima koje sam poznavala, a koji su izgubili život. Moju kuću i dvorište zamenio je naš prinudni smeštaj. Živeli smo u trošnoj sobi koju smo dobili na korišćenje od seoske osnovne škole, a spavali smo na strunjačama. Bili smo veoma siromašni i maltene nismo imali šta da jedemo. Da nam nisu poklonili šporet, verovatno bismo umrli od gladi. Kupala sam se u koritu, jer nismo imali kupatilo, ali ni to, pa i ništa drugo mi nije smetalo da budem najnapredanije dete u razredu, kako je govorio moj učitelj Irfan Nezvatović - zapisivala je svoja sećanja Seka na svom blogu, koja je kao devojčica počela da peva u školskom horu, išla na brojna takmičenja i osvajala nagrade.