KOMŠIJE IZ TITELA OTKRILE SVE O CECINOJ SNAJKI: Bogdana i dalje razvozi piliće, a evo zbog čega su RODITELJI LJUTI na nju i Veljka

Prvo smo se upoznali sa nekoliko stanovnika Titela, koji su jedva čekali da kažu nešto lepo o Bogdanu i Danijeli Rodić, Cecinim novim prijateljima. Krenuli smo od lokalne kafane u samom centru. Tu uglavnom svi sve znaju. I bili smo u pravu. 

- Oni su divni ljudi, pravi domaćini. To će vam svi ovde reći. Poštena kuća, radna i vredna - rekli su gotovo uglas. Jedan od njih, sada vlasnik kafića u kojem smo sedeli, otkrio nam je da je svojevremeno radio kod Bogdaninih roditelja u klanici.

Kad smo se već ispričali s komšijama, red je bio da krenemo ka porodičnom domu Rodića i upoznamo Cecine prijatelje. Bogdanini roditelji sebe ne smatraju javnim ličnostima i to što im je Ceca buduća prija, osim časti, za njih ne znači ništa drugo.

Do njihove porodične kuće, u sklopu koje se nalaze veliko imanje, ali i poslovni prostor, klanica, te prodavnica stigli smo uz pomoć meštana. 

U ogromnom dvorištu zatekli smo ženu koja je zaposlena u klanici da pere plastične posude. Upitali smo je gde možemo naći Rodiće. Ljubazna žena je ušla u kancelariju i nakon nekoliko minuta izašla.

- Uđite, tu je gospodin Rodić. Danijela, njegova supruga, nije trenutno tu - rekla nam je žena.

Na prvi pogled, Bogdanin otac Bogdan, po kome je dobila ime, ozbiljan je i nepoverljiv. Pruža nam ruku, ali se ne osmehuje. Jasno nam je da nije oduševljen idejom da ćaska s novinarima, ali mu kućno vaspitanje i domaćinski pristup ne dozvoljavaju da nas odbije.

Saznajemo da je njegova supruga Danijela poslom van Titela, ali je zove i obaveštava o našem dolasku.

- Pa, di si ti, ženče? Ajd’, dođi da vidiš ko nam je tu - priča joj preko telefona šarmantnim vojvođanskim akcentom i kroz šalu dodaje:

- Aj’, dođi da i tebe malko ispituju, da te slikaju - govori njoj, dok nas obaveštava da se Danijela nalazi u Borči, te da je već krenula nazad za Titel.

Roditeljima je najteže kada im deca odlaze iz kuće, a posebno je teško očevima kada ćerke napuštaju porodični prag i odlaze u novi život sa muževima. Ništa bolja situacija nije kod Rodića. I njima je teško.

- Uh, nemojte me to pitati… Teško, mnogo teško - kaže Bogdan dok mu glas drhti, a oči se pune suzama... 

- Počelo je prošle godine na Kopaoniku, na dočeku Nove godine… Nataša, naša druga ćerka, i Anastasija su se znale, pa su se tako upoznali Veljko i Bogdana i onda je krenulo najpre neko šmekanje, kasnije veza - kaže gospodin Rodić, koji dodaje da Bogdana nije mislila da je to ozbiljno i nije verovala da će prerasti u nešto ovako. Takođe, veruje da ni Veljko nije mogao da zamisli da devojke poput Bogdane još postoje.

- Možda on dečko nije imao takvu devojku pre. Možda je imao drugih devojaka, ali verovatno on to u Beogradu nije mogao videti. Bogdana je kućevna i sposobna devojka. Porodična je, ceni prave vrednosti - priča nam ponosni otac o najmlađoj ćerki, koja je porodični dom napustila vrlo rano, zbog sporta. Zbog toga ju je, kako kaže, ostao željan čitavog života.

- Ona je posle osnovne škole otišla u Beograd zbog košarke. Tamo je upisala srednju školu. Ja sam zbog posla bio često odsutan od kuće, pa i dok je bila ovde, nisam puno vremena provodio s njima. Bavio sam se i poljoprivredom. Ustanem u četiri, odem na njivu, posle rad na farmi, pilići, klanica… Treba posle to sve razvesti kombijem, pa pijaca… Zato su više vezane za majku, posebno Bogdana, koja se svaki dan sa Danijelom i čuje i vidi - kaže Bogdan.

U Titelu, gde su rođene sve tri ćerke, prema njegovim rečima, one su naučile sve što je važno za život. 

- Ovde su stekle radne navike. Vaspitali smo ih da budu vredne, radne, poštene, da ne lažu, da ne varaju… Mogu glavu da stavim na panj kad je o tim stvarima reč. Takve su i takve moraju biti. Ne samo Bogdana, nego sve tri. Nikad ruku nisam digao na njih. Nikada im nisam dao da se ponose, da budu mimo sveta… Imale su one uvek nešto više od ostalih, ali znate kako je kod nas Srba - sve ti opraštaju osim uspeha. Nisam voleo da se izdvajaju ni po čemu, a posebno ne po materijalnim stvarima - kaže Bogdanin otac.

Ne odgovara diplomatski kao većina ljudi iz javnog života koji su mu doskoro bili nepoznanica. On to, jednostavno, ne ume. Kako misli, tako i kaže. Bez kalkulacije. Na pitanje kako mu se dopada prija Ceca, kaže:

-Lepa je, zaista je lepa, ne mogu da kažem. Lepša je uživo nego na televiziji i u novinama. I mlada je. I ovako, privatno, prava je dobrica i džek - kaže oduševljeno budući prijatelj o svojoj priji.

Dok smo mi pričali s Bogdanom, stigla je i njegova supruga Danijela. Nasmejana od uva do uva, ušla je u poslovne prostorije, gde smo mi već više od sat vremena proveli u prijatnom društvu i još prijatnijem razgovoru sa njenim suprugom. 

- Ubiće nas Bogdana. Ne smem ni da joj kažem da ste bili - kaže nam kroz smeh majka dok se upoznajemo, a onda komentariše zeta Veljka.

- Prezadovoljna sam zetom. Oni se vole, zaljubljeni su, slažu se… A to je najbitnije. Veljko je mlađi godinu dana, ali vidim da je zreo za svoje godine. On je sve prošao mnogo ranije. Žive zajedno, pa ćemo videti - kaže Danijela, koja nam je ispričala kako je uspela da izgradi odnos pun poverenja sa tri ćerke.

- Ja sam svojim ćerkama drugarica, pre svega. Ne znam da li sam se ikada posvađala s njima… Nikada nas nisu razočarale. One sada imaju 23, 26 i 27 godina. Nisu više deca… Odgovorne su i u poslu, i u životu, i u kući. Vikendom izlaze, a onda razvoze piliće kombijem, odrade pijacu… Ne stide se posla i nikada nisu odbile nijedan zadatak. S ponosom rade sve vrste poslova. Nisu gorde. Ali, onda odu na Zanzibar na odmor, ili u Ameriku na mesec dana… Sve im je omogućeno, ništa im ne branimo. Bezrezervno im verujemo. Ponosni smo na njih jer nas nikada nisu razočarale - zaključuju oboje na kraju našeg razgovora. Pozdravili smo se s Rodićima i obećali im da se uskoro ponovo vidimo jer su zaista divni domaćini i izuzetno duhoviti i dragi ljudi.