SUZANA SE RASULA U KOMADE! Grca u suzama i jedva priča: "Sašu sanjam svaki dan, ćerka ne može da dođe...."

Večeras se održava veliko finale muzičkog takmičenja Zvezde Granda, a poseban emotivan trenutak obeležio je dolazak pevačice Suzane Jovanović, udovice Saše Popovića, osnivača i dugogodišnjeg tvorca ovog formata.

Ovo je prvo Suzanino javno pojavljivanje nakon suprugove smrti, a emocije su je savladale pred kamerama i predstavnicima medija, nije uspela da zadrži suze i slomila se tokom susreta sa novinarima.

Suzana je bila odevena u crninu i, uprkos velikoj emotivnoj boli, dostojanstveno i strpljivo pozirala fotoreporterima na finalu Zvezda Granda. Nakon toga se obratila i otkrila:

Foto: Ataimages

– Trudim se da budem dobro. Sanjam ga svakog dana. Sve ovo večeras je za mene jako emotivno i stresno. Trudim se da budem na visini zadatka. Da je sada pored mene, rekao bi mi: „Sule, osmehuj se samo, jer najviše volim tvoj osmeh.  Njegovo prisustvo se ovde i te kako oseća – njegov duh, njegova energija. I osećaće se dok god budu postojale Zvezde Granda, jer je za ovo takmičenje davao ne 100, već 1.000 posto sebe. Izgarao je za svoj posao, voleo ga svim srcem – kao i ljude sa kojima je radio, i decu koju je stvarao i negovao kroz ovo takmičenje punih 20 godina. Mnogo toga mi je usadio i mnogo toga sam naučila uz njega – kazala je Suzana Jovanović.

– Da me sada vidi, rekao bi – kao što je uvek govorio kad me vidi sređenu – "Pa ja nisam znao kakvu sam lepu ženu oženio." Nedostajaće mi to. Ovih dana kruži mnogo tračeva, ali se njima ne bavim – ko je šta rekao i zašto, iskreno me ne zanima. Mrtva usta ne govore. Ne kaže se bez razloga da o pokojniku treba govoriti samo najlepše. Ne samo o Saši, već o svakome. Žao mi je onih koji se bave takvim stvarima. Duša me boli zbog toga, ali se nadam da će ti ljudi pronaći radost u sebi i u životu. Nadam se da će biti srećni. Najemotivniji trenutak večeras biće mi izlazak na scenu, jer treba da uradim ono što je on godinama radio. Trudiću se da budem dostojanstvena u svom bolu i svojoj patnji. Njega nema i toga sam svesna, ali on će živeti kroz dela. Aleksandra je bila izuzetno vezana za njega – dodala je Jovanovićeva.

– Mnogo joj nedostaje – on, njegovi očinski saveti, zagrljaji... Ona je biće koje se još uvek traži u ovom svetu, ne može tek tako da se snađe. Kada pročita nešto loše o njemu, zajedno se isplačemo. Ali ima i dana kada kažemo da smo ponosne što je iza sebe ostavio toliko toga čemu možemo da se radujemo i na šta možemo da budemo ponosne u ovom ludom svetu Dopada mi se nagrada sa njegovim likom – to je najmanje što smo mogli da učinimo za njega. Ne vidim sebe u Zvezdama Granda, jer sam suviše majčinski nastrojena da bih mogla da dajem komentare o drugima. Ostaću osoba iz senke – istakla je Suzana.

– Moj favorit u finalu je Zoki Ferari. Njega mi je Sale ostavio u amanet. Upoznao ga je u servisu automobila u Beču. Cenim ga i kao čoveka i kao pevača, i glasaću za njega. Nisam razmišljala o povratku muzici. Možda Bog ima neke planove za mene, ali ja sam oduvek bila skromna, čak i pored tako velikog čoveka. Možda sam mogla više da iskoristim, ali meni je dovoljno to što se moje pesme i dalje pevaju – naglasila je ona.

Foto: Ataimages

– Sada sve radim isto kao što sam radila sa Saletom. Imali smo naše rituale, on je sa mnom gledao turske serije, ja sa njim fudbal i Novaka Đokovića. To se nije promenilo. Njegovo prisustvo se i dalje oseća. U kući sam sve ostavila onako kako je on to ostavio. Nisam dirala čak ni onaj poluotvoreni kofer iz Pariza, koji je ostao tu poslednjeg dana kada smo se vratili. Ostao je neraspakovan. Dugo ga neću pomeriti. U njemu je džemper koji je nosio – sa njim spavam u krevetu. Volim da osetim njegov miris. Sale bi mi sada zamerio što plačem dok pričam ovo. Poslednji susret bio je u bolnici, pored njegovog kreveta, od kog se nisam odvajala do njegovog poslednjeg daha. Težak je osećaj gledati čoveka koji zna da odlazi i koji je svestan da ide na drugi svet. A on, u svom tom saznanju, bolu i patnji, meni govori: „Sule, nemoj da plačeš. Ostani jaka, hrabra i dostojanstvena – kakva si uvek bila u životu." Poslušala sam ga i bila takva, čak i kada su mu dali sve preparate za spavanje, protiv bolova i morfijum. Bilo je teško to doživeti, kao i celu tu godinu tokom koje se lečio. Nikada nisam mogla da prihvatim to do samog kraja. Do poslednjeg dana imala sam nadu da će se izlečiti – ispričala je žena pokojnog Popovića.

– Često mi dolazi u snove i uvek je nasmejan. To mi pruža mir i spokoj, jer više ne pati. Sanjam ga kako maše rukama u Zvezdama Granda i izdaje naređenja ko šta treba da radi. Nedostajaće mi sve. Nikoga ne osuđujem što sada priča svašta o njemu. Ne sudi da ti se ne bi sudilo. Samo želim da odbolujem ono što nikada neću moći u potpunosti da odbolujem. Ostala je praznina, i sada šta ko kaže ili misli nije bitno, jer njega više nema. Sve je otišlo sa njim – jasna je bila ona.

Suzana će uručiti trofej pobedniku, dok se takmiči čak 20 finalista.

Alo/Blic

BONUS VIDEO:

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI