Vesela bogatašica preminula, kada su otvorili testament ostali su SKAMENJENI! Petorica sinova i snaje čupaju kose!

Sesilija je preminula krajem prošle godine, a bes petorice sinova i snaje Babet izazvala je testamentom u kojoj ih je optužila za rasipništvo: neumereno trošenje kompanijskog novca i rasipanje miliona za finansiranje vlastitog luksuznog životnog stila.

Sesilija je sa Teom i njegovim bratom Karlom učestvovala u stvaranju poslovnog carstva "skromnih" trgovina, odnosno trgovina sa namirnicama sa nižim cenama, još od 1946, kada je ideja prve trgovine realizovana u Esenu. Ideja je postala u najveći posleratni uspeh u Nemačkoj.

Teo je umro 2010., njegov brat četiri godine kasnije, a Sesilija je doživela 92. godinu kao jedina naslednica ogromnog bogatstva. Kompanija "Aldi", što je skraćenica za Albreht Diskont, danas je jedan od vodećih igrača na svetskoj trgovačkoj sceni. Imaju više od deset hiljada trgovina, a promet im se procenjuje na više od pedeset milijardi evra godišnje, prenosi Jutarnji.hr.

Sesilija je sve do smrti zadržala ključnu ulogu u kompaniji na čelu odbora Fondacije Markus, koja je vlasnik 61 odsto deonica Aldi Norda. Još 19,5 odsto drži njen sin Teo kroz fondaciju Lukas, i fondacija Jakobus koju je do smrti 2012. vodio njen sin Bertold.

Otkriveno je kako je u testamentu napala Babet Albreht, Bertoldovu udovicu, i njihovo petoro odraslo dece, za nestanak sto milona evra sa računa fondacije Jakobus. Babet je navodno čitavu porodicu iritirala svojim besramnim pokazivanjem bogatstva. Kupovala je basnoslovno skupa umetnička dela i oldtajmere i volela je da se druži sa slavnima i poznatima.

Testament je, piše Gardijan, pročitan na sudu u Esenu tokom februara, ali tek se sada saznalo za njen sadržaj, prema kojem je Sesilija insistirala da Babet i njena deca ne smeju da imaju nikakvu ulogu u kompaniji.

U testamentu je otkrila i kako je njen pokojni sin Bertold i sam sumnjao u sposobnost svoje dece da vode zahtevan posao. Dok je bio živ izražavao je bojazan da njegova deca neće imati poštovanja prema životu i radu mog supruga koji je, uz moju podršku, stvorio kompaniju, te da neće imati odgovornost spram hiljada zaposlenih u kompaniji.

Babet Albreht angažovala je advokata koji je tvrdio kako iz pijeteta i radi digniteta svoje klijentkinje ne želi da potvrdi autentičnost sadržaja testamenta.

Rekao je da su Bertoldovi sinovi dosad dobro upravljali kompanijom, o čemu, dodaje, svedoči i značajan priliv finansijskih sredstava iz fondacije Jakobus u Aldi Nord.

Gardijan piše da je Babet živela pomalo ekstravagantno. Pojavljivala se u plesnim rijaliti emisijama, raznim društvenim događanjima i zabavama, davala intervjue lajfstajl magazinima... Nemački mediji tako su je prozvali "Veselom udovicom", aludirajući na njenu suprotnost ostalim članovima porodice koji su uvek živeli skromno.

Njeni poznanici otkrili su i da je Babet svog muža opisivala kao problematičnog alkoholičara i da se nakon njegove smrti ponašala kao da je "puštena s lanca" nakon mnogo godina.

Pravna bitka se nastavlja, ali malo može porodica da uradi protiv valjanog testamenta udovice. U međuvremenu, analitičari upozoravaju kako u kompaniji nije baš sve tako bajno, tvrdeći da su ostvarili značajne gubitke u Nemačkoj prošle godine i da im zaradu trenutno donosi samo međunarodno poslovanje.