Klima im se fotelja u EU - Holandiji preti ono čega su se najviše plašili!

Dokle Evropska centralna banka ima nameru da doštampava evre i njima kupuje akcije privrede članica EU, posrnule pred virusom korona?

Nakon prolećnih nadgornjavanja oko fonda za pomoć u nošenju s posledicama pandemije i letnje pauze, članovi Upravnog odbora ECB (UO ECB) zavadili su se oko daljih poteza banke u Frankfurtu. ECB je u junu najavila da će zarad podsticaja privredi evrozone usred pandemije izdvojiti 1,35 biliona evra za najnoviji vanredni program kupovine akcija.

Program novodoštampanog novca biće aktivan do juna 2021. ili dok banka ne oceni da je kriza prošla, poručila je u to vreme uprava ECB. Ali, kada je korona kriza u evrozoni i Evropi prošla? Početkom ove sedmice izbila je nova kavga u UO ECB.

Naime, letošnji privredni oporavak evrozone u tragovima nagnao je "severnjačko krilo" upravnog odbora ECB da se na zatvorenoj sednici, odakle versti cure do Rojtersa, diskretno založi da se okanu daljeg usijavanja evrokovnica ne bi li municiju sačuvali za sledeću eventuralnu krizu.

Na drugom kraju bojnog polja Italijan Fabio Paneta, član UO ECB, zatražio je da banka ostane širokih nazora pred mogućim izazovima.

"Asimterični rizici traže asimetrična reagovanja. Bolje je da pogrešimo čineći više nego čineći manje", ocenio je Paneta, po mnogima viđen za predsednika banke u Frankfurtu jednog dana.

Na ovu Panetinu izjavu berzanski posmatrači odmah su se dosetili da je bivši predsednik ECB Mario Dragi 2014.godine u vreme finansijske krize u EU izgovorio gotovo istu rečenicu o tome koliko je rizično da se uradi manje nego što je potrebno. Ubrzo nakon toga Dragi je objavio da ECB ulazi u svoj prvi veliki krug doštampavanja evra koji je na jedvite jade okončan 2018. godine.

Panetinu poruku sa UO ECB na berzama su protumačili kao naznaku da će na poslednjem ovogodišnjem sastanku u decembru banke objaviti da će sa SOS akcijom uveliko nastaviti i juna 2021.

Ta berzanska reakcija nije prijala "severnjačkom krilu". Kristin Lagard, predsednica ECB, našla se pred salvom pitanja evroparlamentaraca u Komitetu za finansije EU. Ključno pitanje Lagardovoj postavio je Holanđanin Derk Jasn Eping, član šartije evropskih konzervastivaca.

"Da li je najnoviji spasilački fond (korona fond) privremeni ili trajni mehanizam ECB", pitao je Eping. Jer, ako postane trajni fond, onda evrozona postaje permanentna unija za transfer novca. U tom slučaju, Holandija ne bi imala drugog izbora već da napusti evrozonu, procenio je Eping.

Na to je Lagardova istakla da je reč o "jendokratnom" SOS programu, ali da će banka vrlo pažljivo nastaviti da motri finansijsko-priredni razvboj situacije sa koronom do kraja godine.

Lagardova nije krila da u UO postoje "iznijansirano različita mišljenja", kao i da je "komprmis moguć ako su razilaženaj u stavovima nevelika".

Jesenja eskalacije drugog kruga pandemije donosi i nove izazove privrednom rastu. Da li će ECB svoj spasilački fond održati i naredne jeseni, odnosno koliko će UO tim povodom biti složan, sotaje da se vidi.