EVROPA SE SUOČAVA SA KLJUČNIM MOMENTOM Lideri EU razmišljaju o načinima da dovedu više oružja Ukrajini

U isto vreme, politička retorika je u groznici dok kampanja za izbore širom Evrope 6. i 9. juna ubrzava, a bezbednost je glavno pitanje. Dok govore o potrebi za finansiranjem odbrambene industrije, kako kod kuće, tako i u Ukrajini, mnogi lideri takođe pokušavaju da ubede građane da bi budžeti mogli da se pooštre negde drugde.

Uoči samita u Briselu, predsednik Saveta EU Šarl Mišel rekao je da se Evropljani „suočavaju sa ključnim momentom.” On je rekao da je s obzirom da se Evropa „suočava sa najvećom bezbednosnom pretnjom od Drugog svetskog rata, krajnje vreme da preduzmemo radikalne i konkretne korake da budite spremni za odbranu i stavite ekonomiju EU na „ratne temelje“.

Širom grada u NATO-u, generalni sekretar alijanse Jens Stoltenberg upozorio je u četvrtak da je „situacija na bojnom polju i dalje veoma teška. Ukrajini ponestaje municije. Dakle, Ukrajini je potrebna još veća podrška, a ona im je potrebna sada.

Novi planovi su na stolu EU, posebno da se profit od zamrznute ruske imovine iskoristi za kupovinu oružja i municije za Ukrajinu.

27-člana EU drži oko 210 milijardi evra (228 milijardi dolara) sredstava ruske centralne banke, od kojih je većina zamrznuta u Belgiji, u znak odmazde za rat Moskve protiv Ukrajine. Blok procenjuje da bi taj novac mogao da generiše profit do 3 milijarde evra (3,3 milijarde dolara) svake godine.

- Drago mi je što su lideri podržali naš predlog da se koriste izvanredni prihodi od imobilisane ruske imovine. Ovo će obezbediti finansiranje vojne opreme Ukrajini - istakla je Ursula fon der lajen.

Mala grupa zemalja članica, posebno Mađarska, odbija da isporuči oružje Ukrajini, tako da bi ova neočekivana dobit bila podeljena. Oko 90% novca bi bilo uloženo u poseban fond koji mnoge zemlje EU već koriste za nadoknadu oružja i municije koje šalju.

Ostalih deset odsto bi bilo stavljeno u budžet EU kako bi se pomoglo jačanju odbrambene industrije Ukrajine. Članovi koji se protive slanju oružja mogli bi tada da tvrde da ne naoružavaju zemlju.

Nemački kancelar Olaf Šolc rekao je da ovaj profit treba „pre svega“ iskoristiti za kupovinu oružja i municije za Ukrajinu.

- Ono što mi je važno jeste da ovom korišćenju sada damo jasan pravac, pravac nabavke municije, na primer - rekao je on.

Upitan kakav će signal biti poslat ruskom predsedniku Vladimiru Putinu ako ne bude dogovora o korišćenju vanredne dobiti, Šolc je rekao:

- Vrlo sam siguran da ovde šaljemo veoma jasan signal Putinu. Pogrešio je ako misli da nismo u poziciji da podržavamo Ukrajinu onoliko dugo koliko je potrebno, a korišćenje neočekivanog profita je mali, ali važan element - kazao je on.

U razgovoru sa liderima putem video-linka, ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski pozvao ih je da svojim oružanim snagama daju više artiljerijskih granata i sistema protivvazdušne odbrane nakon raketnog napada na prestonicu Kijev preko noći.

- Nažalost, upotreba artiljerije na liniji fronta od strane naših vojnika je ponižavajuća za Evropu u smislu da Evropa može da pruži više. I ključno je to sada dokazati - rekao je on i dodao da sadašnji ukrajinski „sistemi protivvazdušne odbrane nisu dovoljni da zaštite celu našu teritoriju od ruskog terora“.

Neke zemlje žele da iskoriste neočekivani prihod da pomognu Ukrajini da se obnovi, ali belgijski premijer Aleksandar De Kru, čija zemlja trenutno predsedava EU, rekao je da je „prva potreba municija. Naravno da bih voleo da ulažem u rekonstrukciju, ali je pomalo besmisleno ulagati u rekonstrukciju ako rizikujete da izgubite zemlju.”

Lideri Estonije i Litvanije, dva od najvećih pristalica Ukrajine u EU, rekli su da bi bilo najbolje da se sama zamrznuta sredstva koriste, a ne samo kamate zarađene na te milijarde.

- Šteta koju Rusija nanosi Ukrajini mnogo je veća od vrednosti one imovine koju imamo u Evropi. Moramo da razmislimo kako to zaista možemo da postignemo (kako) da naši poreski obveznici ne moraju da plaćaju štetu koju Rusija nanosi Ukrajini - navela je estonska premijerka Kaja Kalas.

De Kru je takođe pozvao svoje partnere iz EU da budu prijemčivi za nove ideje.

- Trebaće nam različite vrste finansiranja, ili barem da budemo otvoreni za diskusiju. To će morati da budu nacionalni doprinosi, to mogu biti odbrambene obveznice, možda će biti finansiranje od strane EIB (Evropske investicione banke) - poručio je on.

Ideja o izdavanju obveznica za odbranu za finansiranje vojne potrošnje putem zajedničkog izdavanja duga dobija određenu snagu, ali je daleko od jednoglasnog dogovora koji bi takav potez zahtevao. To bi odražavalo način na koji je EU prikupila novac za pokretanje privrede sa svojim fondom za oporavak od pandemije, preneo je France24.

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI