Istovremeno, bugarska vlada uspela je da izdejstvuje uklanjanje ruskog patrijarha Kirila i biznismena Vagita Alekperova iz predloga 21. paketa sankcija Evropske unije protiv Rusije.

Radev je 13. novembra, tokom boravka u Dablinu, ponovio da njegova vlada neće podržati vojno angažovanje u Ukrajini i da se rat mora završiti diplomatskim putem, a ne daljim naoružavanjem Kijeva.

Bugarski premijer je još u julu odbio poziv francuskog predsednika Emanuela Makrona da se njegova zemlja priključi „koaliciji voljnih“, koja okuplja države spremne da nastave podršku Ukrajini.

- Nećemo se pridružiti koaliciji koja insistira na nastavku finansijske i vojne podrške Ukrajini. Mi ne pružamo takvu podršku, jer verujem da rešenje ovog sukoba nije u njegovom produžavanju vojnim sredstvima, već u snažnim diplomatskim naporima koji će konačno zaustaviti eskalaciju -izjavio je tada Radev.

Bugarska odbija učešće u novoj pomoći od 70 milijardi evra

Sofija je 10. novembra saopštila da neće učestvovati u novom paketu finansijske pomoći Ukrajini, vrednom 70 milijardi evra.

Radev je tu odluku obrazložio finansijskim problemima Bugarske, koja se nalazi u postupku zbog prekomernog budžetskog deficita.

Uprkos tome, naglasio je da njegova vlada neće sprečavati ostale članice Evropske unije da izdvajaju sredstva za Kijev.

Bugarska nastavlja da pomaže Ukrajini izvozom električne energije, obnovom energetske i železničke infrastrukture i podrškom ukrajinskim porodicama. Međutim, Radev odbija dalje slanje oružja iz skladišta bugarske vojske.

On je 13. novembra ponovio i da bugarski vojnici neće biti poslati u Ukrajinu, pozivajući se na odluku nacionalnog parlamenta.

Sofija zapretila blokadom sankcija Rusiji i dobila ustupke

Bugarska vlada je tokom jula zaoštrila stav i prema 21. paketu evropskih sankcija protiv Rusije.

Radev je tada upozorio da njegova zemlja neće prihvatiti predložene mere ukoliko se ne uvaže njeni zahtevi, među kojima je bilo uklanjanje ruskog patrijarha Kirila i Vagita Alekperova, akcionara i bivšeg predsednika naftne kompanije „Lukoil“, sa sankcionog spiska.

Sofija je tvrdila da sankcionisanje patrijarha Kirila ne bi imalo značajne ekonomske posledice po Rusiju, ali bi moglo da izazove dodatno antievropsko raspoloženje.

Kada je reč o Alekperovu, bugarska vlada upozorila je da bi sankcije mogle ozbiljno da ugroze poslovanje kompanija iz sastava „Lukoila“, koje imaju važnu ulogu u bugarskoj privredi.

Bugarska je iznela i primedbe na ograničenja koja bi mogla da otežaju nabavku rezervnih delova za metro u Sofiji.

Zahtevi bugarske strane na kraju su uvaženi. Ministarka spoljnih poslova Velislava Petrova potvrdila je 13. jula da su patrijarh Kiril i Alekperov uklonjeni iz predloženog sankcionog paketa, nakon čega je Bugarska izrazila spremnost da podrži nove mere protiv Rusije.

Radev je tada doveo u pitanje rezultate prethodnih 20 paketa sankcija, ocenjujući da evropske mere moraju biti oblikovane tako da ne nanose štetu državama koje ih uvode.

Radev traži pregovore, ne nastavak rata

Bugarski premijer je na sastanku evropskih lidera u Dablinu insistirao i na tome da evropski dokumenti ne smeju da ograničavaju mogućnosti za diplomatsko rešavanje sukoba.

Posebno je kritikovao izostavljanje podrške pregovorima u Abu Dabiju iz konačnog teksta deklaracije o evropskoj bezbednosti.

Prema njegovim rečima, Sjedinjene Američke Države imaju dovoljno uticaja da podstaknu obe zaraćene strane da sednu za pregovarački sto.

Radev smatra da odluke o kolektivnoj bezbednosti evropskih država treba donositi u okviru Evropske unije i NATO, a ne kroz dodatne koalicije koje, prema njegovoj oceni, narušavaju jedinstvo saveznika.