KRAJNJA DESNICA SE OSTRVILA Kome smeta Ursula fon der Lajen?

Evropski parlament glasao je 10. jula o nepoverenju Evropskoj komisiji i njenoj predsednici.

Ovo glasanje, koje su inicirale desničarske političke snage, očekivano se završilo pobedom sadašnjeg rukovodstva EU.

Međutim, u novoj političkoj sezoni koja počinje u septembru, nakon letnjeg odmora evropskih političara, očekuje se novo glasanje o nepoverenju Komisiji i to možda ne samo jedno.

Za smenu predsednice Komisije Ursule fon der Lajen i njenog tima glasalo je 175 poslanika, 360 je bilo protiv, a 18 je bilo uzdržano.

Da bi prošao, predlog o nepoverenju je morao da dobije nešto više od 360 glasova za.

Na kraju je desničarski blok prikupio otprilike 50% potrebnog broja glasova.

Ipak, inicijatori su izrazili zadovoljstvo postignutim rezultatom.

Time su, prema ocenama analitičara, stvorili presedan za buduće napade na rukovodstvo EU, kao i buduće „testove izdržljivosti“ za Komisiju i proevropsku većinu u Evropskom parlamentu.

Formalni povod za predlog o nepoverenju bilo je odbijanje Ursule fon der Lajen da objavi privatnu SMS prepisku sa izvršnim direktorom kompanije Pfizer iz 2021. godine, neposredno pre potpisivanja višemilijardskog ugovora o nabavci vakcina protiv kovida-19.

U hodnicima Brisela i Strazbura niko nije ni pokušavao da sakrije da su te optužbe zapravo bile samo izgovor za desnicu da „zagrize“ Ursulu i „pokaže mišiće“.

„Otvorio sam Pandorinu kutiju“, izjavio je krajnje desničarski poslanik iz Rumunije, Đorđe Piperea, najavljujući nove predloge za smenu fon der Lajen u budućnosti.

Svi prethodni predsednici Evropske komisije suočavali su se sa pokušajima izglasavanja nepoverenja, ali nijedan od njih nije doživeo ovoliki broj glasova za smenu.

„Suočavamo se sa opasnim pretnjama ekstremističkih stranaka koje žele da polarizuju naše društvo putem dezinformacija“, rekla je Ursula fon der Lajen u obraćanju Evropskom parlamentu.

Prema njenim rečima, inicijativu su podržali pokreti koje hrane teorije zavere „od antivaksera do Putinovih apologeta“.

Zaista, od 175 poslanika koji su 10. jula glasali protiv Ursule fon der Lajen, čak 160 dolazi iz krajnje desničarskih političkih grupacija.

A sada krajnja desnica u Evropskom parlamentu najavljuje da će iznova i iznova pokušavati da naruši autoritet Komisije.

Pogotovo jer bi se, hipotetički, u narednim pokušajima moglo prikupiti još više glasova protiv fon der Lajen.

Na primer, nedavno su se pojavili izveštaji o sukobu između predsednice Komisije i političke grupacije Progresivnog saveza socijalista i demokrata (S&D), koja ima 136 poslanika. Sukob je za sada izglađen ali pitanje je dokle?

Zbog toga se očekuje da će predstojeća politička sezona, koja počinje u septembru nakon za EU „svetog“ odmora u avgustu, biti burna.

Ukrajinska pravda

BONUS VIDEO

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI