Ovako bi mogao da počne rat Rusije i NATO?! Prvo „zeleni čovečuljci“, a onda potez posle kog nema nazad

Prema navodima zapadnih medija, Retklif je ove nedelje boravio u Moskvi, gde je jedna od glavnih tema navodno bilo upozorenje protiv bilo kakve ruske eskalacije prema članicama NATO-a, posebno na Baltiku.

„Politiko“ je, pozivajući se na izvor upoznat sa putovanjem direktora CIA, objavio da je jedna od ključnih poruka Moskvi bila vezana upravo za moguću eskalaciju u baltičkim državama.

Letonija, Litvanija i Estonija smatraju se posebno osetljivim delom istočnog krila NATO-a. Sve tri države graniče se sa Rusijom ili njenim neposrednim vojnim prostorom, a njihova mala teritorija ostavlja znatno manje prostora za klasično vojno povlačenje i organizovanje protivudara.

Jedan grad stalno se pominje

U zapadnim analizama posebno mesto zauzima estonska Narva, grad uz samu rusku granicu sa velikim brojem stanovnika koji govore ruski.

Poslednjih meseci na Telegramu su se, prema navodima iz teksta, pojavljivali kanali koji zagovaraju stvaranje takozvane „Narvske Narodne Republike“.

Upravo tu počinje jedan od hipotetičkih scenarija koji zabrinjava zapadne bezbednosne krugove.

Moskva bi, prema takvim analizama, mogla da iskoristi incident ili provokaciju kao opravdanje za intervenciju. Pominje se čak i mogućnost operacije pod lažnom zastavom, nakon koje bi za stradanje lokalnog stanovništva ruskog porekla bile optužene estonske snage.

Važno je naglasiti da je reč o hipotetičkom scenariju zapadnih analitičara, a ne potvrđenom ruskom planu.

Povratak „zelenih čovečuljaka“?

Sledeći korak mogao bi, prema ovoj teoriji, da podseća na događaje na Krimu 2014. godine.

Tada su se pojavili naoružani vojnici u uniformama bez državnih oznaka, koji su dobili nadimak „zeleni čovečuljci“. Moskva je kasnije priznala da su među njima bile ruske snage.

Džastin Bronk, viši naučni saradnik britanskog instituta RUSI, smatra da eventualni ruski potez na Baltiku ne bi morao ni približno da bude razmera operacije na Krimu.

– Upad na Baltik ne bi morao da bude vojna operacija obima kao zauzimanje Krima – rekao je Bronk.

Umesto pokušaja zauzimanja čitave države ili čak velikog grada, scenario bi mogao da podrazumeva zauzimanje veoma malog dela teritorije.

I upravo tu nastaje najveći problem za NATO.

Dovoljni bi bili most, pista ili trafostanica?

Prema Bronkovoj analizi, cilj ograničene operacije mogao bi da bude samo jedan strateški objekat – most, aerodromska pista ili trafostanica.

Manje snage na terenu mogle bi da imaju podršku artiljerije, protivvazdušne odbrane i sistema za elektronsko ratovanje raspoređenih sa ruske strane granice.

Cilj takvog poteza, prema ovoj teoriji, ne bi nužno bio osvajanje velike teritorije, već testiranje političke volje NATO-a.

Ključno pitanje glasilo bi: da li je Alijansa spremna da zbog nekoliko kilometara teritorije ili jednog strateškog objekta aktivira Član 5 i rizikuje direktan rat sa nuklearnom silom?

– Ako NATO ne bi aktivirao Član 5, to bi bio ogroman, a potencijalno i fatalan udarac kredibilitetu Alijanse – ocenio je Bronk.

Sve oči bile bi uprte u Vašington

Mnogo toga tada bi zavisilo od reakcije Sjedinjenih Američkih Država.

Prema Bronku, upravo SAD raspolažu ključnim kapacitetima za precizne udare potrebnim za efikasno neutralisanje snažne ruske protivvazdušne odbrane.

Evropske države ubrzano razvijaju i kupuju slične sisteme, ali su ti kapaciteti i dalje u velikoj meri američka specijalnost.

Velika Britanija trenutno u Estoniji ima borbenu grupu od oko 900 vojnika u okviru NATO prisustva na istočnom krilu.

Bronk ocenjuje da bez snažne američke podrške takve snage možda ne bi imale dovoljnu brojnost i vatrenu moć ukoliko bi ograničeni ruski upad imao ozbiljnu vojnu podršku sa druge strane granice.

Estonija možda ne bi čekala NATO

Postoji, međutim, i potpuno drugačiji scenario.

Estonija bi mogla da odluči da odmah vojno odgovori, čak i pre nego što saveznici završe političke konsultacije.

Talin poslednjih godina značajno ulaže u artiljeriju, američke sisteme HIMARS i bespilotne sisteme, dok baltičke države izdvajaju veliki deo svojih ekonomija za odbranu.

Bivši visoki oficir britanske vojske sa iskustvom službovanja u Estoniji ocenio je da bi odgovor Talina verovatno bio „brz i žestok“.

Još podmukliji scenario

Zapadne bezbednosne strukture razmatraju i mogućnost incidenta u vazdušnom prostoru.

Jedna od teorija podrazumeva korišćenje zaplenjene ukrajinske letelice, čime bi bilo otežano trenutno utvrđivanje odgovornosti.

Takav incident mogao bi da napravi upravo onu vrstu sive zone u kojoj bi NATO morao da utvrđuje šta se dogodilo dok se kriza već razvija na terenu.

A onda postoji Suvalki

Mnogo opasniji scenario predstavljao bi napad na koridor Suvalki, uzak prostor koji povezuje Poljsku i Litvaniju i predstavlja jedinu kopnenu vezu baltičkih članica sa ostatkom NATO teritorije.

Napad iz pravca Kalinjingrada i Belorusije teoretski bi mogao da preseče kopneni pristup Baltiku.

Upravo zbog tog rizika Nemačka je u Litvaniji rasporedila 45. oklopnu brigadu.

Međutim, čak i analitičari koji upozoravaju na rusku pretnju smatraju ovakav scenario mnogo manje verovatnim.

Bronk ocenjuje da bi napad na Suvalki praktično garantovao rat velikih razmera između Rusije i NATO-a.

Zato najveći strah zapadnih stratega nije nužno hiljade ruskih tenkova koji prelaze granicu. Mnogo komplikovaniji mogao bi da bude mali i pažljivo odmeren incident koji bi NATO stavio pred pitanje na koje decenijama tvrdi da zna odgovor – da li će sve članice zaista krenuti u rat zbog napada na jednu od njih?

Za sada, međutim, nema javno potvrđenih dokaza da je Rusija donela odluku da napadne NATO. Opisani scenariji predstavljaju procene i hipotetičke modele zapadnih bezbednosnih stručnjaka.

Izvor: Blic / The Telegraph