Dnevnica 1.500 dinara, evri kao bonus!

Tim poslom je počela da se bavi pre pet godina. Od tada skoro svakog jutra na posao ide sa svojim suprugom, majkom, bratom, tetkom, tečom. Novac zarađuju radeći po 12 sati, pošteno i veoma teško.

- Moji roditelji su se bavili sakupljanjem sekundarnih sirovina. Bavile su se i moje bake, još onomad. I danas porodično dolazimo, kolima. Sipamo gorivo od naših para. Ustanemo u 5, popijemo kafu i krenemo, jer u 6 počinjemo da radimo - kaže Desanka Rajkov, žena u ranim četrdesetim godinama.

Sa gomile koju isporuči smećarski kamion, u džambo džakove ubacuju PET ambalažu, staklo, karton i papir, gvožđe, bakar, aluminijum, mesing, lim.

Sirovine se selektuju kasnije, u pauzi između novih isporuka smeća. I tako skoro svakog dana od 6 do 18 časova. Po kiši, snegu, vetru, na plus četrdeset i na minus dvadeset.

- Svako ima svoj boks gde prebere ono što je sakupio. Niko nikom ništa ne dira. Svi se uzajamno poštujemo i pomažemo. Odvaja se po boji, težini, vrsti. Nedeljno sakupimo od 600 do 700 kilograma PET-a, do 300 kila papira, oko 400 kg lima. Metala nekad bude više nekad manje. Od 3 do 5 kila mesinga, bakra isto toliko - priča žena.

Dnevnice se kreću od 1.200 do 1.500 dinara, otvoreno kaže Desa i dodaje da se za taj iznos mora raditi ceo dan. Nema zabušavanja.

Osim sekundarnih sirovina, ponekad nabasaju i na vredne stvari, koje ljudi nehotice bace.

- Nalazimo zlato, srebro, evre. Prošle godine u toku zime, neko je sa lekovima, milka čokoladom i snopom ruža bacio 3.200 evra. To je bilo u tegli koju smo svi šutali u stranu. Posle mesec dana ju je moj brat uzeo i otvorio. Imao je šta da vidi, umalo nije pao u nesvest - iskrena je Desanka.

Ona je pronašla zlatan prsten vredan oko 7.000 dinara, a njen suprug lančić od 20.000 dinara.

- Našli smo i roleks sat od 750 evra. Od tih para smo kupili kola da bismo mogli da dolazimo na deponiju I da izbegnemo ljude koji nas osuđuju zbog našeg posla - kaže ona.

Dragocenosti koje pronađu iskoriste da poplaćaju dugove, ili da ulože u kuću, da priušte nešto više svojoj deci.

- Moj brat je tih 3.200 evra iskoristio da vrati dugove. Zadužio se u obližnjoj prodavnici jer je deci kupovao hleb, mleko, pelene. Ima troje dece i sve je potrošio na njih. Razdužio se i sada mirno živi - uz smeh objašnjava Desa.

Za vreme letnjeg raspusta, porodici Rajkov se pridružuju i najmlađi članovi.

- Oni ne idu na more, već dolaze ovde da pomognu roditeljima da se spreme za zimu, da imaju drva, šta da pojedu i da se iškoluju. Školujem ih četvoro. Živimo takav život da imamo od danas do sutra - uz smeh dodaje Desa.

Završila je samo osnovnu školu zbog čega ne može da pronađe bolji posao. Decu školuje sa željom da žive bolji i drugačiji život.

- Džabe se trudimo da nađemo bolji posao kada nismo školovani. Ne moramo svi biti na niskim granama. Zato želimo da se oni obrazuju, da idu napred. Mi smo im odskočna daska. Pružamo koliko možemo. Svaki roditelj bi trebao da bude uzor svojoj deci. Nažalost, zbog zadirkivanja i vređanja vršnjaka u školi, naša deca nas se nekad stide. Jednom smo završili na sudu jer su omalovažavali moje dete zato što sam ja sakupljač sekundarne sirovine. Dete se osećalo utučeno. Plakalo je kad je došlo kući - priča žena.

Ljudi se obično zgražavaju kada ih vide. Nisu retke ni opaske da su prljavi i smrdljivi, a zbog svog posla gotovo svakodnevno bivaju potcenjeni. Na njih gledaju kao na stvar, a ne kao na ljude, iskreno priča Desanka.

- Pomažemo deponiji da što duže izdrži i istraje, da gomile smeća budu što manje. Ne cene da Botra treba da traje, jer kad ona stane biće haos u gradu - kaže ona.

Istina, sakupljači sekundarnih sirovina su važna karika u životnom veku gradske deponije. Što ostane manje smeća, to će kasnije opština morati da otpad odnosi na regionalnu deponiju u Kikindu. Kad do toga i dođe, zahvaljujući selekciji troškovi će biti manji, jer ćemo nositi samo ono što moramo.

U zimskom periodu na deponiji se broj sakupljača sekundarnih sirovina duplira. Tada se vraćaju svi oni koji su privremeno radili u nadnici i kojima je deponija jedini izvor prihoda. U Botri radi samo onaj ko mora. Među njima su i Rajkovi. Dok ne nađu nešto bolje Desa i njena porodica radiće na deponiji.

Njihova deca će, nadaju se, prekinuti porodičnu tradiciju.

Od skora bolji uslovi za rad

Uslovi na deponiji danas i pre pet godina ne mogu da se mere, priča Desa. Sada je, koliko god suludo zvučalo, na smetlištu red. Svi nose fluorescentne prsluke, radi bezbednosti. Zna se gde sakupljači odlažu džakove sa sekundarom sirovinom, gde se izbacuje šut, a gde kućno smeće. “Potisje-Bečej”, lokalno preduzeće koje gazduje smećem, u toku prošle godine reorganizovalo je posao, a zahvaljujući investicijama opštine smetlište je sanirano, ograđeno i dodatno obezbeđeno.