Biološke bombe u blizini kovid bolnica

Najveći problem je tamo gde nema spalionica sa sertifikatom za tu namenu, kao što je to slučaj u Hrvatskoj.

Samo KB Dubrava dnevno ima oko tri tone, ili mesečno 100 tona infektivnog otpada, što je potencijalna nova zdravstvena opasnost, ali i moguće zagađenje životne sredine, piše Jutarnji list.

U poslednjih mesec dana situacija je kulminirala pa se tako pored KB-a Dubrava, koja od početka pandemije funkcioniše kao covid-bolnica, nalazi velika količina otpada, a slično je i u Infektivnoj klinici "Dr. Fran Mihaljević".

"Konstatovali smo da je problem veliki, ali nadam se da će Ministarstvo privrede i održivog razvoja naći hitno rešenje do sledeće nedelje", kaže ministar zdravstva Vili Beroš.

Od početka decembra firma Kemis-Termoclean, s kojom deo bolnica ima ugovore o odvozu infektivnog otpada, upozorila je nadležne na činjenicu da količine prelaze mogućnosti zbrinjavanja.

"Takođe smo 9. decembra održali sastanak svih ''obrađivača'' otpada u Hrvatskoj privrednoj komori i ponudili rešenje, a to je da se taj otpad privremeno spaljuje u cementari Našice gde se inače spaljuje zaplenjena droga, oštećeni novac i slično", objašnjava Zoran Matić, direktor firme Kemis-Termoclean.

No, taj je prošlomesečni predlog Ministarstvo privrede i održivog razvoja odbilo s obrazloženjem da u "pravilniku o onom što se u cementari može spaljivati nema infektivnog otpada", pa je sve ostalo po starom.

U međuvremenu pokušalo se da se otpad "izveze " u Austriju, Nemačku ili Sloveniju, ali pokazalo se da su njihovi kapaciteti zauzeti.

Činjenica je da se infektivni otpad može po pravilniku uništavati samo u spalionicama opasnog otpada koje Hrvatska nema, ali privremeno bi se verovatno ipak moglo dozvoliti "spaljivanje u svrhu dobijanja energije", za šta cementara u Našicama ima dozvolu, piše Jutarnji list.