Predsednik Dokumentaciono-informacionog centra Veritas Savo Štrbac izjavio je danas da su i ranije pojedine članice Evropske unije postavljale uslove državama kandidatima za članstvo, ali da bi zahtevi Hrvatske prema Srbiji mogli da budu znatno složeniji od dosadašnjih primera.

Štrbac je za Tanjug podsetio da je Italija svojevremeno uslovljavala Sloveniju tokom procesa pristupanja EU, dok je Slovenija kasnije postavljala uslove Hrvatskoj.

Prema njegovoj oceni, aktuelno hrvatsko uslovljavanje Crne Gore moglo bi da ukaže na ono što Srbiju očekuje tokom nastavka evropskih integracija.

– Svi su nekome nešto uslovljavali, ali ono što ja stalno govorim, pošto pratim ove hrvatsko-srpske odnose, jeste da je sve to bila „mala maca“ u odnosu na ono što Hrvatska već godinama ispostavlja. Svi njihovi funkcioneri, bez obzira iz koje opcije dolazili, imaju nekoliko glavnih zahteva prema Srbiji – rekao je Štrbac.

Različiti stavovi o granici na Dunavu

Jedno od otvorenih pitanja između Srbije i Hrvatske jeste utvrđivanje državne granice na Dunavu.

Štrbac je objasnio da Srbija zastupa stav da granica treba da prati sredinu toka Dunava, dok Hrvatska insistira na razgraničenju prema katastarskim granicama.

Prema njegovim rečima, neslaganje je posledica promena toka reke, zbog kojih su pojedine parcele koje su ranije pripadale Hrvatskoj ostale na teritoriji Srbije.

Hrvatska potražuje 1.720 nestalih osoba

Kao drugo važno pitanje Štrbac je izdvojio rešavanje sudbine nestalih tokom ratova devedesetih godina.

On je naveo da Hrvatska, prema sopstvenim podacima, i dalje traga za 1.720 osoba.

– Hrvatska traži nestale iz rata i, evo, po njihovim podacima, trenutno se 1.720 još traži. Stalno tu brojku ponavljaju, ona se godišnje smanji za nekoliko desetina, ali nećete od njih čuti da u toj brojci ima nešto više Srba nego Hrvata, tako da je i nama to u interesu – rekao je Štrbac.

Dodao je da Veritas vodi sopstvenu evidenciju, na kojoj se nalazi oko 1.500 nestalih osoba, kao i da zvanična lista Međunarodnog komiteta Crvenog krsta ne obuhvata sve nestale Srbe.

Oko 900 ekshumiranih posmrtnih ostataka nije identifikovano

Štrbac je ukazao i na pitanje identifikacije posmrtnih ostataka koji se nalaze u Hrvatskoj.

Prema njegovim rečima, postoji oko 900 ekshumiranih, ali još neidentifikovanih posmrtnih ostataka, što predstavlja više od polovine broja osoba koje Hrvatska zvanično vodi kao nestale.

– Kad bi oni bili svi identifikovani, ta brojka bi se prepolovila. U toj brojci od oko 900 ima skoro 400 Srba, što sami Hrvati kažu – naveo je Štrbac.

On je dodao da Veritas ima podatke o još približno 500 nestalih osoba koje nisu obuhvaćene zvaničnom listom od oko 1.700 ljudi.

Otvoreno i pitanje procesuiranja ratnih zločina

Štrbac je podsetio da Hrvatska od Srbije zahteva i ukidanje zakonskih odredaba kojima je uspostavljena nadležnost srpskih pravosudnih organa za procesuiranje ratnih zločina počinjenih na teritoriji bivše Jugoslavije.

Prema njegovoj oceni, reč je o jednom od pitanja koje se godinama ponavlja u odnosima Beograda i Zagreba i koje bi moglo da bude značajno tokom daljih pregovora Srbije o članstvu u Evropskoj uniji.

Izvor: Tanjug