ODRŽANI SEDMI SRPSKI DANI OSIGURANJA Tržište osiguranja stabilno, isplata šteta nije ugrožena
Svi ključni pokazatelji poslovanja delatnosti osiguranja već deset godina beleže pozitivan trend i pored prisustva brojnih izazova. To je nedavno, otvarajući sedme Srpske dane osiguranja izjavila guverner NBS Jorgovanka Tabaković i dodala da su iznosi kapitala, ukupne imovine, tehničkih rezervi i premije više nego udvostručeni.
Premija osiguranja po glavi stanovnika za tih deset godina uvećana je sa 79 na 171 evro, a ukupna premija beleži rast sa 64 milijarde dinara u 2013. godini na 133,9 milijardi u godini za nama. I iznos rešenih šteta je više nego dupliran u prethodnih deset godina - sa 28,7 na 68,9 milijardi dinara.
Otvorena važna pitanja
Bili su to sedmi Srpski dani osiguranja. Da li raste značaj Konferencije?
Za kratko vreme, ovo je postala jedna od najvećih konferencija o osiguranju na ovim prostorima. Bila je najuspešnija i najkvalitetnija konferencija, sa oko 350 gostiju, dva panela i 15 predavanja. Otvorili smo diskusiju na prave teme i razgovarali o pitanjima koja su najvažnija za razvoj tržišta osiguranja, kao što su bankoosiguranje ili uticaj veštačke inteligencije.
Govoreći na Konferenciji o osiguranju koja je ove godine održana pod nazivom „Ako ne mi, ko? Ako ne sad, kad?“ guverner Tabaković je naglasila da je sektor osiguranja i u protekle četiri godine, u uslovima povećanih rizika, sačuvao solventnost i profitabilnost, pružajući širok spektar i visok kvalitet usluge svojim korisnicima. Tome su doprinele i mere Narodne banke Srbije, naglasila je Jorgovanka Tabaković.
Kroz krizu bez posledica
Generalni sekretar Udruženja osiguravača Srbije Duško Jovanović kaže da je sve to dokaz stabilnosti i rasta i da ni pandemija nije donela probleme i minuse jer osiguranje prolazi kroz krizu bez posledica. Ono što je građanima najvažnije, zastoja u isplati šteta nema, niti će ih biti, jer su tehničke rezerve iz kojih se štete isplaćuju iznad potrebnog nivoa, kaže Jovanović.
Pozitivni trendovi nastavljeni su i u prva tri tromesečja ove godine, jer je ukupna premija uvećana za 16,3 odsto u odnosu na isti prošlogodišnji period, dodao je Jovanović.
Foto: UOS
Sumirajući rezultate i poruke sa sedmih Srpskih dana osiguranja, Jovanović je rekao da se ponajviše govorilo o osiguranju poljoprivrede, s obzirom na značaj koji taj sektor ima po razvoj cele države.
Dobrovoljno zdravstveno osiguranje
On dodaje i da se na konferenciji govorilo o dobrovoljnom zdravstvenom osiguranju. Poručeno je da su najveći problemi koji sprečavaju još veći rast broja osiguranih i građana koji se opredeljuju da preko osiguravajućih društava koriste usluge privatnih zdravstvenih ustanova van društava i da je to pre svega cena zdravstvenih usluga.
Cene usluga medicinskih ustanova menjaju se kvartalno, čak i češće, a premija je fiksna za godinu dana i to je najveći problem koji treba rešiti. Od problema koje treba rešiti izdvojio bih i problem sa kvalitetnim kadrovima na našem tržištu i neadekvatnom razmenom podataka svih zdravstvenih ustanova.
Zaključci
Na okruglom stolu koji smo održali na tu temu, zaključeno je da je potrebno veće partnerstvo države i osiguravača, kako bi porastao broj osiguranih obradivih površina. Sa postojećih 15 odsto osiguranih površina država ne može da bude zadovoljna, ne mogu ni ratari, ali ni mi osiguravači jer je to osiguranje na ivici egzistencije, kaže Jovanović. Na panelu je konstatovano da postoji negativna selekcija u osiguranju jer se osiguravaju samo oni koji imaju štete. To može da se prevaziđe ako se izjednače subvencije u svim regionima i to je jedna od glavnih poruka sa okruglog stola o poljoprivredi i sa ovih Srpskih dana osiguranja. Svi moraju da budu stimulisani da se uključe u osiguranje, jer će time biti povećan obuhvat osiguranja.
PIŠE: E. A.
Superćelijska šteta
Jovanović izdvaja i raspravu o štetama koje su nanele superćelijske oluje tokom prethodnog leta, a koje dostižu iznos od nekoliko stotina miliona evra. Ovde se govorilo o osiguranju od odgovornosti.
Kada superćelijske oluje nanesu ogromnu štetu imovini građana, postavlja se pitanje da li je neko i ko je odgovoran za tu štetu. Dešavalo se da građani pretrpe štetu, jer im je oluja odnela krov sa kuće, ali je taj krov istovremeno napravio štetu trećim licima u smislu da je oštetio njihovu kuću ili nekoga povredio. Na Srpskim danima osiguranja smo čuli da se ovde radi o višoj sili, da je to kompleksno pitanje, a da će pitanja naknada štete morati da utvrđuju sudovi, dodao je generalni sekretar Udruženja osiguravača Srbije.
BONUS VIDEO
PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI
možda vas zanima
povezane vesti
Nataša Petrović Tomić, redovna profesorka Pravnog fakulteta
U susret Kopaonik biznis forumu: Tržište osiguranja pokazalo povećanu otpornost na sistemske rizike: Osiguranje nije trošak, već investicija
Vesti
Komentari (0)