BAKAR I LITIJUM SU U PRIORITETI MEĐU KRITIČNIM SIROVINAMA “Velika zelena utakmica” je počela, sa njom i borba za sirovine, gde je tu Srbija?

Postalo je jasno da će se novi geopolitički rivalitet prevashodno zasnivati na razvoju tehnologija koje su vitalne za zelenu energetsku tranziciju. 

Naime, u svetu se trenutno odvija „velika zelena utakmica“, takmičenje u kome se mnoge strane bore za pristup sirovinama koje omogućavaju energetsku tranziciju. U centru ove trke je obezbeđivanje lanaca snabdevanja strateškim mineralnim sirovinama u koje između ostalog spadaju i bakar i litijum. 

Električni automobili, računari, električni bicikli, solarni paneli i pametni telefoni - svi sadrže kritične sirovine, tj. litijum-jonske baterije. One su nezaobilazne za zelenu i digitalnu tranziciju, a osiguranje njihove nabavke ključno je za ekonomsku bezbednost i otpornost, tehnološko vođstvo i stratešku autonomiju Evropke unije. 

CZSI

U cilju razumevanja globalne trke za strateškim sirovinama Goran Svilanović, bivši ministar spoljnih poslova i konsultant, je objasnio stanje zatečenosti tokom izbijanja pandemije koronavirusa i napada na Ukraijnu, a u kome se našla Evropska unija. 

- Jedna od ozbiljnih naučenih lekcija jeste prekidanje lanaca snabdevanja, snabdevanje hrane, sirovina i energenata. EU je počela da razmišlja od čega i koga zavisi i kako da promeni taj stepen zavisnosti. Usled svih tih poteškoća i Srbija se našla u situaciji da je drugačije posmatraju Brisel i druge zemlje. Jedan kritični resurs se u velikoj meri nalazi u Srbiji, i ne samo u Srbiji, ali se otvorilo pitanje da li je Srbija deo dogovora za smanjenje zavisnosti EU u odnosu na sirovine. Ovde imamo jedan novi vid pozicioniranja u kontekstu snabdevanja EU - naveo je on govoreći na konferenciji „Geopolitička pozicija Srbije“.

CZSI

Darko Obradović, jedan od autora studije o geopolitičkoj poziciji Srbije koji je bio i moderatror konferencije, napomenuo je da se u poslednje vreme često govori o zelenoj tranziciji, planu rasta za Zapadni Balkan, kao i da su svi ti planovi povezani u okvir evropskih integracija Srbije, međutim, EU nema autonomnost po pitanju kritičnih sirovina.

- Oni zapravo traže smanjenje geopolitičkog rizika, ne žele da zavise od industrijskih i ekonomskih politika iz Pekinga, jer se pokazalo da su takvi lanci snabdevanja podložni političkim pritiscima. Stoga se nameće pitanje kako mi u toj strateškoj postavci koja se vrti oko nas možemo čitati podsticaje. Da li je to ravnopravno strateško i održivo partnerstvo, da li je finansijski podržano za nas. Treba razjasniti ceo taj spektar pitanja – naveo je Obradović.

CZSI

Konstantovano je da se predviđa uspostavljanje dugotrajnih veza sa međunarodnim partnerima i stvaranje „Kluba kritičnih sirovina“. Taj klub bi trebalo da poveže zemlje potrošače sirovina i zemlje koje su bogate sirovinama, kako bi se podržalo održivo investiranje u zemljama proizvođačima sirovina i njihov napredak u lancu snabdevanja.

Milan Antonijević, pravnik iz oblasti ljudskih prava, je istakao da je važno da vidimo kako EU razmišlja po pitanju kritičnih sirovina kako bismo se mogli pozicionirati i postaviti neke svoje uslove. 

- Dolazi do zaokreta evropske politike naročito kroz plan rasta, te evropske prioritete treba iskoristiti za reforme i u kontekstu kritičnih sirovina.  Rudnici se otvaraju i u Nemačkoj i širom Evrope. Srbiji treba spremnost na različite nivoe dijaloga. EU treba stabilan Balkan i zato i žele da pomognu. Rešenja u okviru partnerstva sa Evropskom unijom uključuju visok standard ljudskih prava, ekonomska i socijalna prava koja prate projekte uključujući i zaštitu životne sredine – naveo je on na konferenciji. 

Zaključak učesnika panela je da postoji strateški, zakonski i ekonomski okvir za Srbiju da postane punopravni član strateških lanaca snabdevanja čime će osnažiti svoju međunarodnu, ekonomsku i bezbednosnu poziciju.

BONUS VIDEO: 

 

 

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI