POČINJU PROBLEMI Ambrozija je vodeći uzročnik respiratornih alergijskih reakcija: Sve smo više alergični!
Iako se većina ljudi raduje dolasku proleća i leta, oni koji pate od polenskih alergija se u to vreme hvataju za glavu jer to znači da kreću da bujaju trave, korovi i sve druge biljke i drveće.
- U poslednjih desetak godina primetili smo da postoji porast alergija kod dece. Na primer, do 2020. godine bilo je poznato da je svako četvrto dete alergično, a sada je činjenica da je na nešto, bilo to hrana ili polen, alergično čak svako drugo dete - rekla je za Alo! prof. dr Marina Atanasković Marković, alergolog, načelnik službe za pulmologiju i alergologiju Univerzitetske dečje klinike u Tiršovoj.
Prema njenim rečima, nema jasnih dokaza da je ovaj porast alergija kod dece povezan sa kovidom ili ne, ali kako je objasnila, na razvoj alergija utiču i genetika, okruženje deteta dok je još u utrobi majke, kao i okolina posle rođenja.
Foto ALO!
- Aerozagađenje, duvanski dim, rani kontakt s alergenima, kao i rani prekid dojenja mogu da utiču razvoj alergija u detinjstvu - dodala je dr Marina Atanasković Marković, i istakla da je vrlo verovatno da alergično dete ima bar jednog roditelja ili baku, dedu koji su imali taj problem.
Agresivni korov
Krajem protekle decenije registrovan je najveći porast učestalosti preosetljivosti na polen ambrozije, koja predstavlja vodeći uzrok respiratornih alergijskih reakcija, čiji simptomi su najizraženiji tokom kasnog leta i početkom jeseni.
Ambrozija spada u biološki agresivnu i u svetu široko rasprostranjenu korovsku biljku s izrazito alergenim polenom. U Evropi najugroženije su Mađarska, Slovačka, ali i zemlje Balkana, gde Srbija, nažalost, zauzima neslavnu vodeću poziciju. Zrna polena se vetrom lakom prenose, a tokom sezone cvetanja jedna biljka može da oslobodi i do milijardu zrna polena. Osim simptoma alergije, dobar deo ovih bolesnika, naročito dece, ispoljava i simptome ,,oralnog alergijskog sindroma”, koji se manifestuje svrabom i peckanjem u ustima, stezanjem u grlu i neretko oticanjem usana, mučninom, povraćanjem, crvenilom po telu, pa i gušenjem nakon konzumiranja svežeg voća i povrća tokom sezone polenacije ambrozije.
Zbog ovakvih simptoma često tu bolest ljudi ne prepoznaju, pa se i ne odlučuju da potraže pomoć lekara, a njen negativan uticaj na kvalitet života obolelih je izuzetno veliki jer te osobe imaju poremećaj sna, pažnje, umorni su, malaksali, bezvoljni, izostaju sa posla, kod školske dece negativno utiče na pažnju i napredovanje u školi...
Nezarazna respiratorna bolest
Na skupu održanom nedavno u Beogradu o smernicama u svetu i o dostupnim terapijskim modalitetima za lečenje, kao i o zaštiti od alergija govorili su, pored dr Marine Atanasković Marković, i profesor dr Vesna Tomić Spirić, rukovodilac Klinike za alergologiju i imunologiju UKCS, i docent dr Rajica Stošović, alergolog i klinički imunolog Klinike za alergologiju i imunologiju UKCS. Oni su objasnili kada je i zašto važno da se pacijenti obrate lekarima za pomoć.
Foto ALO!
Glavni okidači
Glavni izazivači alergijskog rinitisa su alergeni poreklom iz polena (polen drveća, trava i korova) i kućne prašine (grinje, bubašvabe, plesni, buđ i epitel kućnih ljubimaca, psa i mačke). Simptomi alergijskog rinitisa su najčešće sezonskog karaktera i pojavljuju se u vreme cvetanja drveća u sezoni februar-april, cvetanja trava u sezoni maj-jul i cvetanja korova u sezoni avgust-novembar. Poslednjih godina registruje se stalni porast koncentracije alergenog polena u vazduhu i sve duži period polenacije biljaka. Kod osoba alergičnih na alergene iz kućne prašine simptomi su prisutni tokom cele godine. Zbog svega toga oni koji imaju problema, treba da izbegavaju izloženost alergenima kada je koncentracija najjača (u ranim jutarnjim i večernjim satima), da prate kalendar polenacije (na sajtu RHMZ) i da se obrate lekaru koji će ih posavetovati i odrediti im odgovarajuću terapiju.
Alergijski rinitis je najčešća hronična, nezarazna respiratorna bolest današnjice od koje u svetu pati više od 500 miliona ljudi, od kojih skoro polovinu čine deca i adolescenti, a zbog velikih troškova lečenja svrstava se ne samo u zdravstveni već i u socijalni problem današnjice.
Karakterišu ga lako prepoznatljivi simptomi: učestalo kijanje u serijama koje je teško zaustaviti, obilna vodenasta sekrecija iz nozdrva, svrab i zapušenost nozdrva, svrab u grlu, nepcu, ušnim kanalima, a u većini slučajeva i svrab, suzenje i crvenilo u očima.
Uz velike troškove lečenja, alergijski rinitis se svrstava ne samo u zdravstveni već i u socijalni problem današnjice. Ovo oboljenje uzrokovano polenom ambrozije u pedijatrijskoj populaciji naročito povećava rizik za razvoj bronhijalne astme.
Široka rasprostranjenost, produžena sezona polenacije, sa visokom koncentracijom u vazduhu izrazito alergenog polena, razlog su da je ambrozija danas dospela na listu najopasnijeg aerozagađivača sa nesagledivim posledicama na zdravlje stanovništva. Ova alergija je često udružena sa drugim bolestima i ako se ne leči adekvatno, nosi rizik za prelazak u težu formu bolesti, kao i u bronhijalnu astmu, upozorili su lekari na skupu „U susret sezoni alergije na ambroziju”.
Moderan pristup
Kako su naši stručnjaci objasnili, borba protiv alergijskih bolesti disajnih puteva se zasniva na prevenciji izlaganja alergenima, primeni savremene farmakološke terapije i alergenske imunoterapije, kao i stalnoj edukaciji bolesnika.
Moderna farmakološka terapija je ograničena na kontrolu simptoma alergijskih bolesti disajnih puteva, dok alergenska imunoterapija danas predstavlja jedinu terapijsku strategiju za lečenje alergijskih bolesti disajnih puteva koja ima kauzalni efekat, odnosno deluje na samog uzročnika i zato ima sposobnost da menja imunski odgovor koji je u osnovi alergijskih bolesti, a samim tim ima sposobnost da menja i prirodni tok same bolesti.
PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI
možda vas zanima
Komentari (0)