INTERVJU NEDELJE Da li struka može nešto da učini da se nikada više ne ponove masovna ubistva: Sad je svima potrebna grupna terapija!
Foto: Alo/Foto: Alo!/Masanori Jošida

Nakon što su se u Srbiji u kratkom vremenskom razmaku desila dva užasna, tragična događaja u kojima su ubijena deca i čuvar škole, još petoro mladih ljudi, a mnogo njih ranjeno, nema dana da se u medijima i na društvenim mrežama o tome ne priča.

A koliku štetu mogu da nanesu nestručni ljudi koji govore o ovim veoma osetljivim temama, za emisiju „Alo! intervju” na Alo! Jutjub kanalu ukazao je dr Slavoljub Milojević, psihijatar i grupni analitičar.

- Razmišljao sam kako da počnem, šta da kažem, da izjavim saučešće roditeljima? Ne, neću ništa da kažem. Roditelji dece koja su stradala znaju, osećaju da sam ja, da je dobar deo populacije Srbije danas uz njih. Reči koje treba reći su - ne znam - ovako počinje razgovor za Alo! dr Slavoljub Milojević, psihijatar i grupni analitičar.

- Događaji u Ribnikaru su simptom nečega. Neko jeste zakazao jer nije prepoznao te simptome...

Ako ih roditelji nisu prepoznali, ko je sledeći u hijerarhiji?

- Psiholozi i pedagozi. Tu imamo drugi problem: da li su oni dovoljni za celu školu, rade li posvećeno. No, moramo još nešto da razumemo: deca su čista, oni kažu šta misle, urade šta misle, ali imaju i tu prelaznu fazu, početak adolescencije, kada umeju da budu agresivni jedni prema drugima.

Da li su na oba počinioca presudno uticali očevi?

- Agresija je nešto što nosimo u sebi. To su neki procesi u nama koje još nismo obradili, a počinju rođenjem. Ispoljavamo je na razne načine. Verujte, i bebe su agresivne. Plaču celu noć, vi ne spavate, ujutro ste umorni, besni i zapravo tako se učite ljubavi prema detetu. Ljubav je izdržati agresiju deteta.

Šta se u tom psihološkom smislu očekuje od roditelja?

- Da postavimo granice, da deca sazru uz nas, da im pokažemo šta je dobro, a šta ne. Opet se vraćam primeru K. K. On jeste bio emotivno bolestan, ali nije imao zrelost koju je od starijih trebalo da dobije. I tu smo svi zakazali.

Da li deca osećaju na pravi način roditeljsku ljubav? Da li su voljena na pravi način ili neretko ispunjavaju ambicije svojih roditelja jer misle da će na taj način biti voljenija?

- Ima tu od svega pomalo. Suština je u kvalitetu i načinu na koji roditelj provodi vreme s detetom. Ima ljubavi i na daljinu, a mogu da sede jedno pored drugog i da nema prožimanja emocija.

Da su obojica išli kod lekara, da li je ovo moglo da se predupredi?

- Mi u psihijatriji imamo pojam restitutivno uzimanje pravde u svoje ruke. To se desilo, a kada prilikom pregleda, zapravo razgovora, određujemo psihički status pacijenta u jednom delu upisujemo da ima suicidalne ili homicidalne namere. Da se ubije ili drugog da ubije.

Na osnovu čega to zaključujete?

- Struka je ustanovila da kada imamo loš metabolizam agresije možemo da ga okrenemo ka sebi ili ka drugima.

U SAD dnevno izvrši samoubistvo 66 ljudi.

- Dok vi i ja sada razgovaramo neko pokušava da se ubije, u ovom trenutku nekoga hapse zbog agresije, a neko razmišlja, u najmanju ruku, nekoga da prebije.

Koliko su deca danas zapravo otuđena?

- Vidite, deca u „Ribnikaru“ idu na brojne vannastavne aktivnosti i manje drže telefon u ruci, što je dobro i oni su manje otuđeni od dece koja nemaju neke vannastavne aktivnosti.

Vršnjačko nasilje, nepoštovanje profesora, autoriteta, mobilni na časovima...

- Nešto mora da se menja. Ja ne mogu da shvatim kada mi neko kaže vezane su nam ruke! Pa, odvežite ih! Menjajte zakone! Moramo izaći iz zone komfora, moramo da skinemo rukavice. Znate, grupna analiza nas uči da smo svi u nekakvim grupama: učionica, škola, selo, grad, sve gde je na jednom mestu više od 25 ljudi je grupa. Pa onda imamo potpuno zatvorene sisteme koji nemaju nikakvu međusobnu komunikaciju. Sudstvo radi svoje, policija svoje, škole svoje. To ne ide tako. To nije dobro i to treba da se menja. Povezivanje tih grupa čini boljitak za celokupno društvo, to je put ka ozdravljenju i napretku.

INTERVJU NEDELJE Da li struka može nešto da učini da se nikada više ne ponove masovna ubistva: Sad je svima potrebna grupna terapija!

Foto: Alo!/Masanori Jošida

 

Vi i ja smo pre dve godine u vreme korone i onlajn nastave došli na ideju da se vi psihoterapeuti i grupni analitičari organizujete u vidu radionica po školama i pomognete deci da se socijalizuju posle tolikog odsustva, ali i da se bavite upravo vršnjačkim nasiljem, sistemom vrednosti, autoritetima…

- Sada taj predlog mora da se modifikuje. Imam ideju i kako: Jednom mesečno u sali za fizičko bismo okupili decu, roditelje, profesore i svako bi rekao ono što mu smeta, što ga muči...

I, mislite da bi bili iskreni?

- Nije potrebno da budu iskreni. Bitno je da samo progovore. Grupa radi ostalo. U tome je snaga grupe. Ima ljudi koji se mnogo lakše otvore u grupi nego nasamo. Bitno je da se grupe između sebe povežu, da se premosti jaz.

Da li struka može da pomogne svakome?

- Ne. Imate ljude koji ne žele da im se pomogne. Takvim pacijentima pristupamo tzv. paradoksalnim intervencijama: „Pa, dobro, možda vama i nema pomoći!“ Nažalost, niti možemo svakome da pomognemo, niti da spasemo svako dete.

Koliku štetu mogu da nanesu mediji koji potpuno neselektivno puštaju nestručne ljude da govore o ovim veoma osetljivim temama?

- Veliku. Dakle, struka o ovome mora da govori, treba da bude mnogo ovakvih emisija jer ne može, a nema ni potrebe, da sada svako ide kod psihoterapeuta. Mi možemo i treba da pomognemo ljudima da shvate procese u nama i oko nas. Većina ljudi ni ne zna da zapravo mi mnogo više koristimo naše nesvesno nego svesno. I na struci je da objasni ljudima kako to da prepoznaju, kako da ne beže od problema, već kako da se suoče s njim i pokušaju da ga reše.

Šta nam valja činiti dalje?

- Sada smo na prelomnici. Ponavljam, sada je na struci da počne na pravi način da radi. Svi se nekako brane, brane sebe, postoji strah od odgovornosti, strah od svega. Neselektivno optužuju jedni druge, tragedija se koristi u političke svrhe i sve to dovodi ljude u zabunu. Zato smatram da treba da se vodi računa o tome ko uopšte treba ove događaje da komentariše. I definitivno, moramo da uvezujemo sve segmente društva, sve grupe u celinu, sistem. U školama treba da se radi i tvrdim da najviše može da se postigne upravo grupnom analizom u kojoj bi se svi delovi škole kao celine otvorili, povezali, što jedino može da pomogne i ojača sve učesnike grupnih terapija.

BONUS VIDEO

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI

Komentari (0)

Loading