UZLAZNA PUTANJA Za 10 godina duplirani svi pokazatelji poslovanja: Osiguranje na pravom putu
alo/UOS

To je nedavno na šestim Srpskim danima osiguranja izjavila guvernerka NBS  Jorgovanka Tabaković i dodala da su iznosi kapitala, ukupne imovine, tehničkih rezervi i premije životnih osiguranja više nego udvostručeni. Premija osiguranja po glavi stanovnika za tih 10 godina uvećana je sa 77 na 149 evra.

Generalni sekretar Udruženja osiguravača Srbije Duško Jovanović kaže da je to dokaz stabilnosti i rasta i da ni pandemija nije donela probleme i minuse jer osiguranje kroz krizu prolazi bez posledica. Industrija osiguranja je stabilna, zastoja u isplati šteta nema, niti će ih biti, jer su tehničke rezerve iz kojih se štete isplaćuju iznad potrebnog nivoa, kaže Jovanović.

I u prva tri kvartala ove godine nastavljene su pozitivne tendencije. Ukupna premija uvećana je za skoro 13% u odnosu na isti period prošle godine, a to je skoro duplo više od prosečnog rasta za taj period u prethodnih deset godina.

Kako globalna inflacija utiče na osiguranje?

Najviše kroz tendenciju rasta šteta. Primera radi, oko 60% prikupljene premije u prošloj godini, koja je premašila milijardu evra, isplatili smo građanima kroz štete. Porast šteta evidentiran je kod dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja motornih vozila i osiguranja od auto-odgovornosti, kao i kod imovinskih osiguranja.

Da li je i koliko tradicionalni model životnog osiguranja održiv u savremenim uslovima?

Prethodni period nas je naučio da garancije u dugoročnim ugovorima životnih osiguranja mogu biti rizične za ugovorne strane. Jer, prvo smo imali pad kamata na tržištu koje su izložile riziku osiguravače koji nisu imali gde da plasiraju sredstva tehničkih rezervi životnih osiguranja zaključenih po značajno višim kamatnim stopama. Zatim, skok smrtnosti usled pandemije koji je izazvao značajne gubitke u životnim osiguranjima. Sada imamo rast kamatnih stopa na tržištu, koje prete da dovedu do povećanog otkupa postojećih polisa životnog osiguranja, zaključenih po nižim stopama. Zbog svega toga, tendencija u Evropi i regionu je da se prelazi na koncept opreznijeg tarifiranja, bez garancija u delu kamatne stope, gde se rizik ali i mogućnost da se više zaradi u slučaju povoljnog razvoja okolnosti prebacuje na korisnika usluge.

Kako će rast kamatnih stopa uticati na prodaju životnog osiguranja?

Ako bi rast kamata na tržištu bio ispraćen povećanjem tehničke kamatne stope u proizvodima životnog osiguranja, to bi moglo da povrati interesovanje za polise sa štednom komponentom. Pitanje je koliko će osiguravači posle negativnog iskustva imati hrabrosti da uđu u proces povećanja. Nedavno smo na Srpskim danima osiguranja održali panel o životnom osiguranju sa kojeg je poručeno da treba biti oprezan i konzervativan u tom delu, s obzirom na to da se radi o dugoročnim ugovorima, a ne možemo po visini kamate da pratimo poslovne banke. U fokusu naše usluge treba da ostane osiguranje i zaštita u slučaju nastupanja osiguranog slučaja.

Poručeno je i da na drugačiji način treba definisati odnos sa bankama, u delu prodaje polisa životnog osiguranja. U kojem smislu?

Kao najveći problem ispostavilo se to što u ugovorima klijenata sa bankama nema medicinske kontrole prilikom prijema rizika, nema karenci niti isključenja. To je dovelo do toga da se u životno osiguranje neretko uključuju lica narušenog zdravlja. Da bi se to ispravilo i obezbedio stabilan poslovni odnos sa bankama, potrebno je tarifiranje vršiti uz doplate za sigurnost uz ugovaranje učešća banke u raspodeli dobiti ako se ostvari, uvođenje karence od 60 do 90 dana i uvođenje minimalnog seta isključenja. 

Poreski podsticaji

Za rast životnog osiguranja potrebni su poreski podsticaji, poput tretmana koji ima dobrovoljno zdravstveno osiguranje. Neoporezivi iznos je 6.541 dinar.

Komentari (0)

Loading