(NE)ZABORAV Kragujevačka Zastava se ponovo zavijorila na Sajmu automobila u Beogradu ali je vetar slab: Jugići i stojadini u voznom stanju

Ipak, to je bio samo pokušaj dvadesetak zaljubljenika u automobile marke „zastava“ da, kako su nam rekli, posredstvom turističke agencije „Jugovers“, odaju počast radnicima koji su izgradili našu automobilsku industriju i proizveli nešto više od četiri miliona automobila, od kojih mnogi i danas krstare našim, ali i inostranim putevima. Oni ponosno stoje ispred svojih automobila, kao na primer Beograđani Slobodan Ajdinović ispred „juga 55“ i Slobodan Novaković pored „jugo inoćentija“ u kabriolet verziji.

Nažalost, Fabrike automobila „Zastava“ više nema.

Foto: Aleksandar Đorđević

Posle promena u Jugoslaviji i Srbiji nije uspela da odoli oštrici noža koji se u periodu tranzicije naziva nepopularnim, ali odomaćenim izrazom - proces restrukturiranja. U slučaju „Zastave automobili“, što je bio poslednji naziv kragujevačke fabrike putničkih vozila, to je značilo gašenje, nestanak ili u ovim vremenima popularnije - likvidacija.

Nestalo je nešto, iako je bilo od izuzetnog značaja, a i sada je, za industrijalizaciju zemlje.

Da li to sve treba i da se zaboravi?

P. Parezanović

Nažalost, pokušaji Kragujevčana da tako ne bude nisu urodili plodom. Radomir Petrović, poslednji direktor „Zastave automobili“, kaže:

- Imali smo kontakte s Muzejom nauke i tehnike, koji se nalazi u Beogradu, u Skenderbegovoj 51. Oni su prvi dali ideju da treba da se sačuva to što postoji u Fabrici automobila, i to u Muzeju. Sačuvali smo i prvog „fiću“, sa onim kontravratima, i „1.300“, popularniji kao „tristać“, i nekoliko automobila „101“, kao na primer „stojadina“ koji je učestvovao u ekspediciji Kragujevac - Kilimandžaro, pa poslednje proizvedene modele „floride“, „stojadina“ i dva „juga“. Ta vozila se sada valjda nalaze u zgradi nekadašnjeg Instituta „Zastave“, ali opredeljenje „Zastave“ u dogovoru sa Vladom, pa i „Fijata“ bilo je da taj Muzej bude tamo gde su ti automobili i proizvedeni, dakle sada u „Fijatu“. Zbog toga smo sva ta vozila i brojnu dokumentaciju, priznanja, plakete, zapise o Fabrici automobila na spisak predali „Fijatu“. Dugo smo čekali šta će da bude, izgleda uzalud. Poslat im je dopis da li imaju i dalje nameru da to iskoriste za muzej, ako ne, nameravali smo da onda to rešavamo na drugi način. Ne sme niko od nas koji smo ovde radili u „Zastavi“, pa i u Kragujevcu, da to prepusti zaboravu, pogotovo što postoji velika arhivska građa i postoji interesovanje da to bude muzej. Znači, osnovno opredeljenje bilo je i nakon razgovora sa beogradskim Muzejom nauke i tehnike da to ipak bude na mestu gde je nekad proizvodila Fabrika automobila ili da tražimo drugo rešenje.

Foto: Arhiv "Zastava"

 

BROJEVI

• 60 godina
• 4.000.000 automobila

 

IZVOZ

700.000 automobila u 71 zemlju

 

Monografija

Da sve baš neće, sigurno, da bude zaboravljeno, doprinelo je objavljivanje monografije, koju su pripremili nekadašnji rukovodioci „Zastave“, a koja obuhvata poslovanje ovog nekada velikog privrednog sistema do 2000. godine.

P. Parezanović

 

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI