Ne vidi se svetlo na kraju tunela za srpski klub iz Malmea

Nekada ponos i dika Srba u Švedskoj KSF Malme nalazi se u veoma teškoj situaciji. Najveći problem nije pandemija koronavirusa već opšte stanje u klubu koji je svojevremeno stigao do IV ranga takmičenja.

Goran Popović godinama je bio svedok uspona i padova. Alfa i omega kluba u kome je proveo devet godina sada sa distance posmatra šta se dešava.

- Moram da napomenem, KSF (kulturno-sportsko društvo) Malme je bio vezivno tkivo za preko 10.000 Srba koji žive u Malmeu i okolini – kaže Popović i priseća se – U vreme kada je predsednik bio pokojni Čedomir Krstić ostvareni su briljantni rezultati. Probili su se iz sedme u četvrtu ligu! Osnovu je postavio Bajinobaštanin Ratko Sarić, igrač-trener bio je Milovan Rajevac, pa Dušan Arsenijević, Vagić, Milošević, Šapčanin Stanković... Družili su se i sa Radomanom Grbovićem koji je igrao za konkurentski Balkan.

Posle toga nastupio je krah?

- Nije lako voditi klub u inostranstvu. Uz pomoć bivšeg predsednika Dalibora Mihajlovića i trenera Vladimira Kostića ponovo sam KSF Malme postavio na noge. Kapiten Emil Vidović pa Fili Prijović, koji je dalji rođek poznatog Aleksandra, predvoidli su ekipu koja je ponovo došla do ćetvrtog ranga. Imali smo po 300-400 gledalaca na utakmicama. To je bio pravi putokaz.

Do kada ste bili u klubu?

- Preskočili smo nekoliko rangova i u tom periodu izgubili samo jednu utakmicu. Počeli smo da igramo protiv bivših članova druge i treće lige. Odjednom se pojavila potreba za boljom organizaciojom. Jedan čovek nije mogao sve sam. Čim su došli slabiji rezultati splasla je euforija što je donelo nezdrave odnose. Još početkom godine doneo sam odluku da se povučem, a morao sam da brinem o bolesnoj majci koja je u Beogradu – setno kaže Popović.

Šta je još uslovilo rastanak?

– Problem je nastao zbog sukoba mentaliteta naših i domaćih igrača. Trener Kostić je odrastao u Švedskoj i ponašao se po strogim pravilima. Nije dozvoljavao priču, psovke... Znate, u diajspori su igrači u svojevrsnom čoporu. Dođe jedan, dovede brata, ovaj druga... Isto tako i odlaze pa u jednom momentu može da vas napusti 5-6 fudbalera! Prešli su u Prespa Birlik, albansko-turski klub iz Malmea. Kada sam otišao iz KSF Malme nastao je potop! U drugom delu nisu osvojili ni bod i ispali su u petu ligu. Sada je trener mladi Poljak Vekla (26), ali imaće vraški težak posao.

Kakva je sada situacija?

- Sumorna. Nema igrača, treninga, u klubu je samo jedan čovek i par penzinera koji planiraju da osnuju svoje udruženje u KSF Malme, četvrto posle fudbala, košarke i folklora.

Postoje li mlađe kategorije koje bi okupljale srpsku decu?

- Pre 4-5 godina krenuli smo u veliku akciju, formirali ekipe, ali na žalost poduhvat nije zaživeo. Od tada se ništa nije promenilo.

Kako se klub uopšte finansira?

- Sekcije su bazirane kao samostalni klubovi, ali je jedna kasa. Slivao se novac na svečanostima i proslavama praznika, ali okupljanje je sada zabranjeno. Pored toga FS Švedske finansirao je treninge i utakmice za igrače do 24 godine. Sada je granica spuštena na 18. Oni sa omladinskim školama i folklornim sekcijama najbolje prolaze. Od velikog broja Srba u ekipi ostala su dvojica! Zaista ne znam kako će se snaći jer peti rang nije nimalo naivan. Čeka se odluka FS Švedske o nižim ligama i daj bože da počnu takmičenje.

Čini se da opšta klima među Srbima u Malmeu nije najpovoljnija?

- Ljudi su se otuđili. To nema veze sa koronavirusom. Nema druženja, propao je klub „Vuk Karadžić“, fudbal je bio jedina svetla tačka, ali je i on u problemu. Ne vidim u dogledno vreme da će se situacija promeniti. Nove generacije imaju druge vrednosti i prioritete.

Rešenje za izlazak iz krize?

- Potpuno drugačiji, puno profesionalniji pristup poslu i hitno formiranje mlađih selekcija. U njima i švedski klubovi vide spas zbog krize koja će nastupiti.

Nagrada put u Beograd

Popović se priseća srećnih vremena kada su fudbaleri nagrađivani.

- Za osvojena prva mesta u VI i V ligi fudbalere smo častili sa dva trodnevna izleta u Boegrad. Domaćin je bio FK Brodarac, a mnogi su poneli sjajne uspomene iz Srbije o kojoj je većina samo slušala raznorazne priče.

Bogata tradicija

KSF Malme osnovan je daleke 1975. godine. Ima i jedna zanimljivost.

- Kao srpski orijentisan klub nikada nije bio YU saveza koji su činile ostale dijasporske ekipe. Osnovali su ga disidenti i emigranti, bio je antikomunistički, vezan za crkvu. Osnivači su u bivšoj Jugoslaviji bili čak i hapšeni – pojasnio je Popović.

Folkloraši za ponos

Požarevljanin Zoran Avramović najzaslužniji je za procvat folklorne sekcije.

- Bili su izuzetno uspešni, ogroman broj priznaja, pobede na takmičenjima KUD-ova na susretima dijaspore - kaže Popović.

Košarkaši bez pomoći

Košarkaši su najbolje rezultate ostvarivali kada je Svetlan Mandić zasukao rukave.

- Kao od šale preskakali su rangove i kada su došli pred vrata elite pojavio se problem kotizacije. Trebalo je oko 300.000 tadašnjih nemačkih maraka, ali zajednica nije uspela da prikupi novac i sve je ostalo samo na pokušaju – objašnjava Popović.

Uskoro bez fudbala

Na iznenađenje mnogih u Švedskoj se igraju utakmice?!

- Pribegli su specifičnoj borbi protiv pandemije. Nema zakonske izolacije, dozvoljeno je kretanje, ali je neuporedivo manje ljudi na ulicama, prodavnicama i restoranima. Nedostaju rukavice i maske. Izgleda, ali nije baš normalno. Fudbal je suspendovan u prva tri ranga, ostali igraju prijateljske utakmice. Bilo je dozvoljeno 500, sada 50 gledalaca, a zabranjeno je korišćenje svlačionica. Sada je predlog da se igra šest prijatelsjkih pa pet zvaničnih utakmica, ali sam ubeđen da će doći to toalne blokade fudbala – ističe Popović.