SELEKTORKA ZAGRMELA Na­ša ze­mlja je ma­la, ali je to ze­mlja pra­vih rat­ni­ka, ili u ovom slu­ča­ju rat­ni­ca!

Srbija je treći put pod ovim imenom došla do medalje, 2015. do zlata, 2019. do bronze, kada smo bili domaćini, a sada ponovo do zlata pobedivši Francusku u finalu 63:54.

Himna, veselje, pehar, radost... Odjekivala je srpska pesma Valensijom.

– Igra­li smo rat­nič­ki skroz… Na­ša ze­mlja je ma­la, ali je to ze­mlja pra­vih rat­ni­ka, ili u ovom slu­ča­ju rat­ni­ca. A dru­ga stvar, po­red to­ga, od­gi­ra­li smo i teh­nič­ki i taktič­ki do­bro. Gla­vom smo osta­li tu gde je tre­ba­lo. Mi­slim da je ovo stvar­no bila, ono što sam i tra­ži­la, jed­na od­lič­na par­ti­ja košar­ke, ko­ju mi tre­ni­ra­mo sva­ki dan. Do sa­da smo igra­li vr­lo do­bre utakmi­ce, že­le­li smo da ova u fi­na­lu bu­de stvar­no od­lič­na.

Iako to ne radi, Maljkovićeva je mo­ra­la da izdvoji jed­nu igračicu – So­nju Va­sić.

– Za­slu­ži­la je se ove div­ne tre­nut­ke ko­je je ov­de do­ži­ve­la.

Nema puno vremena za slavlje, idu Olim­pij­ske igre…

– Sad dok smo sta­ja­li na po­sto­lju, Ti­na Kra­ji­šnik ko­joj je ovo pr­va me­da­lja, mi je re­kla: „Jao tre­ne­ru, za ovo se ži­vi“. Da. Ta­ko je! Za­što bi­smo sa­da stali? Haj­de da po­no­vi­mo ovo… – po­ru­či­la je Malj­ko­vi­će­va.

Za više sportskih informacija, zapratite našu Fejsbuk stranicu.

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI