Sa specijalnim mantilom bio na utakmici, ljubav prema Zvezdi usađena od samog početka!

- Za mene je 29. maj državni praznik. Najveći uspeh našeg fudbala koji će se teško ponoviti. Verovao sam od samog početka i prve utakmice. Iako smo odigrali 1:1 protiv Grashiopersa, i to na Marakani. Nisam gubio nadu, ja sam po prirodi optimista i verovao sam da tim Ljupka Petrovića može napraviti rezultat za ponos. Tako je bilo i tog 29. maja. Probudio sam se i otišao na stadion “Sveti Nikola” sa realnom željom da osvojimo trofej, a to su nam naši igrači i doneli – počeo je Vučković.

Jedan od članova kluba sa najdužim stažom opisao je i kako je izgledalo njegovo, posebno odelo koje je nosio na stadionu “Sveti Nikola”.

- Taj dan je počeo kao i svaki drugi, a bio je kao nijedan u životu. Za pamćenje. Tokom čitavog dana sam osećao pozitivnu atmosferu, jednostavno navijački duh je “vakcinisan” od brojnih radosti zbog pobeda i suza zbog poraza. Vodio sam i svog sina i bili smo specijalno obučeni za tu priliku. Ne igra se finale Kupa šampiona svakog dana. Na svoj lekarski mantil koji je bele boje našio sam crvene pruge i u tome otišao na utakmicu. Taj mantil sam sačuvao i evo 29 godina kasnije nalazi se u mom ormaru. Takođe, svakog 29. u mesecu, ukoliko je to radni dan, odlazio sam na posao u tom mantilu, ponosan na svoj voljeni klub i uspeh koji će neko teško ponoviti.

Vučković je otkrio i ko mu je bio omiljeni fudbaler u timu Ljupka Petrovića.

- Voleo sam ceo tim. Zaista, to su bili pre svega sjajni ljudi, a zatim i vrhunski fudbaleri. Nisu oni slučajno tek tako došli do evropskog trona. Počev od golmana Dike Stojanovića, koga čim vidim kažem da ga je pozdravio Amoros, aludirajući na odbranjeni penal već u prvoj rundi jedanaesteraca. Zatim bio je tu Belodedić, kojeg sam voleo zbog karaktera, Najdoski, Savićević, Pančev i ekipa. Ipak, najviše sam voleo Roberta Prosinečkog. On je bio genije na terenu i obožavao sam da ga gledam.

- Imao sam samo četiri godine kada je Zvezda formirana. To znači da je ljubav prema crveno-belom klubu usađena od samog rođenja. Moram da istaknem da sam ponosan na to što sam član fudbalskog kluba još od 1954. godine. Zvezda je nešto drugačije, ljubav prema crveno-beloj boji je neopisiv. Koliko je ta ljubav velika govori i činjenica da sam na mnoge evropske utakmice išao i auto-stopom samo da bih gledao fudbalere u crveno-belim dresovima. Takva ljubav ne može se opisati rečima – podvukao je Ratko Vučković.