Sale je fenomen koji se nije promenio!

Rezultat je bio pozitivan, Čačani su na kraju poraženi sa 10:0, pa je to bila odlična prilika da se isproba „dečko koji obećava“. Noseći dres sa brojem jedan na leđima tog dana je prvi put u crno-belom dresu zaigrao Saša Ilić, čovek koji posle 23 godine završava igračku karijeru, od kojih je čak 18 proveo u klubu iz Humske.

- Sašu sam prvi put video kad je bio, mislim, mlađi kadet ili pionir, ni sam više ne mogu da se setim. Bio sam trener petlića Partizana, a on je bio u starijoj generaciji kod Miše Radakovića. Zapazio sam ga tada. Kada sam postao trener prvog tima kluba, Miša je bio u mom stručnom štabu, odlučili smo da mu pružimo šansu. Ušao je u igru, koliko se sa ove vremenske distance sećam, čak je imao i nekoliko dobrih prilika, ali nije mu se posrećilo da bude strelac - počinje priču „Sport plus“ Ljubiša Tumbaković.

Tokom godina zajedničke karijere njih dvojica izgradili su prijateljstvo koje gotovo da se graniči s ljubavlju oca i sina.

- On je ličnost na koju sam jako ponosan. Fenomenalan fudbaler, dobar muž, sjajan roditelj. Saša se sve ovo vreme nije menjao, uvek je ostajao isti, bez obzira na to da li je on taj koji polako ulazi u svet seniorskog fudbala ili onaj koji treba mlađem igraču da pomogne na tom putu. Poseban čovek, veliki talenat i prijatelj kog ću imati za ceo život - kaže Tumbaković.

 

Ne povlačite broj 22

Finalni meč kupa Srbije protiv Crvene zvezde u četvrtak, 23. maja, biće poslednji na kojem će Saša Ilić nositi broj 22 na leđima, a posle tog susreta taj broj se u Humskoj povlači iz upotrebe.

- Povlačenje dresa je uobičajena praksa, ali ja se rukovodim drugom logikom. Zašto bismo povlačili dres kad bi, baš Saši u čast, svi igrači Partizana da nose taj broj? Kad je već došlo vreme da ne gledamo njega na terenu, barem da gledamo njegov dres - kroz smeh poručuje Tumbaković.