Nemanja Matić izdržava 40 porodica u Ubu!

Sva deca koja nose grb Fudbalskog kluba Jedinstvo sa Uba ponosno ističu da im je Nemanja Matić mnogo više od sugrađanina i idola.

Pioniri kluba osnovanog davne 1920. godine, sa oduševljenjem govore za „Sprint“ o tome koliko im znači to što ih fudbaler Mančester junajteda i reprezentativac Srbije gleda kao svoju decu i što ih obilazi na treninzima kad god mu se za to ukaže prilika. Čak i kada je u jeku priprema sa „orlovima“, Nemanja skokne do Uba i svog rodnog Vrela kako bi finansijski pomogao klubu i pružio moralnu podršku.

- Svaki dolazak Nemanje Matića na Ub doživljavamo kao praznik, kao privilegiju, kao nezaboravan trenutak - govore pioniri Jedinstva dok nam na telefonu svako od njih pokazuje po bar jedan selfi sa asom Mančester junajteda.

 Pričaju kako Nemanja pred svako okupljanje „orlova“ skokne do stadiona, izađe na teren i pokaže deo svog raskošnog umeća.

- Svaki njegov potez, svaki njegov savet, zlata je vredan - ponosno će Vladimir Cvijović, kapiten pionira FK Jedinstvo.

Dragan Đokić, sekretar kluba sa Uba, potvrđuje sve one humane i velikodušne poteze Nemanje Matića o kojima bruji ceo svet, ne samo Srbija.

- Naš Nemanja je bio i ostao skroman momak. Pamtim ga još kada je počinjao da trči za loptom. Uvek je bio tih, nenametljiv, a ujedno fudbalski unikatan. Kao dete je bio izuzetno mršav, košarkaške visine. Naročito dobro je igrao levom nogom. Naravno, bio je disciplinovan, nikada nijedan eksces nije napravio i s razlogom je i danas uzor mnogoj deci.

Iako je rodom iz Vrela, na Ubu ima porodicu, stan, ali svaki put nađe vremena da sedne na piće sa prijateljima i komšijama. Tačna je priča koju ste čuli da je jednom prilikom ušao u prodavnicu i za svog sugrađanina otplatio dug od 100.000 dinara. Postoje još mnoge druge za koje ljudi nikad neće saznati jer mu je uvek neprijatno da se o tome priča. Ko god mu se obrati za pomoć, on izlazi u susret. Evo, poslednji put je Vatrogasnom društvu bilo neophodno da se kupe specijalne makaze za sečenje drveta koje koštaju više od 20.000 evra. Čim je čuo za tu potrebu, Nemanja je istog trenutka uplatio čitav iznos. Da ne govorim o tome koliko je finansijski pomagao prijateljima prilikom kupovine stanova, automobila... Primera je milion i nije slučajno što na Ubu jedna ulica pored opštine i zgrade policije u znak zahvalnosti nosi ime po Nemanji Matiću - kaže Dragan Đokić.

Ovaj funkcioner Jedinstva, koji je već dve decenije u rukovodećim strukturama, svedoči o tome kako je klub kojem je pretilo gašenje dočekao novi život angažovanjem Nemanje Matića i njegovog brata od strica Darka Matića, koji danas obavlja funkciju predsednika.

- Otkako je Nemanja 2016. godine ušao u klub, Jedinstvo je doživelo preporod. U svakom smislu. Nemanja direktno finansira sve klupske aktivnosti, mesečno izdvaja oko 25.000 evra kako bi četrdesetak zaposlenih dobijalo plate i izdržavalo svoje porodice. Samo u renoviranje stadiona uložio je oko 300.000 evra, a opet je insistirao da se stadion nazove po najvećoj fudbalskoj legendi koju je dao Ub, po Draganu Džajiću. Matić izuzetno ceni Džaju, koji je takođe omiljen ovde. Ub se ponosi još jednim slavnim sugrađaninom - Duletom Savićem, ali i Raćom Petrovićem, koji takođe finansijski pomaže Jedinstvo i učestvuje u brojnim humanitarnim akcijama. Zato na Ubu imamo i Park Raće Petrovića! Znam da niko od njih ne voli da javno priča o svim tim poduhvatima, ali verujem da mi neće zameriti što ističem njihovu velikodušnost. Mišljenja sam da i drugi ljudi treba da se ugledaju na ove ljude dobre volje - naglašava Dragan Đokić.