Iako se često može čuti, veliki broj ljudi ne zna kako je nastala

Nemajući objašnjenje za strašnu pošast koja ih je zadesila i koja je najbrže odnosila najslabije – decu, narod je smišljao svoja objašnjenja. U srpskoj mitologiji, Čuma je tako postala ružna baba buljavih očiju i raščupane kose koja u crnoj odeći dolazi u sela. Nekada se opisuje i kao nevidljiva sila, nekada u beloj odeći, nekada sasvim naga. Obožava da se češlja i umiva, užasava se prljavih sudova i voli da je ljudi nose na leđima.

Tamo kuda ona prođe ostaje samo pomor i smrt, a to je kazna za ljudske grehe. Da izbegnu da je nazovu pravim imenom (i tako prizovu) ljudi su je eufemistički zvali "kuma" ili "tetka".

Druga legenda kaže da Čuma ubija prstom tako što dotakne žrtvu po čelu, treće predanje kaže da može da zarazi pogledom. U svakom slučaju, ishod je bio isti – tamo kuda bi čuma prošla ostajala bi samo smrt. Verovalo se da Čuma ne dira domove koji su čisti i uredni.

Zato su ljudi, kada bi čuli da je kroz neko selo prošla "kuma" čistili svoje kuće, kupali se i na vidnom mestu ostavljali posude sa vodom i sapunom kako bi i ona mogla da se umije. Ova izreka je doživela i svoju modifikaciju, pa tako se za nekog ko je opasan, beskrupulozan, nezaustavljiv kaže da "jede malu decu".