Kako je Vučić posvađao Kosovo i Albaniju! Zakrvili Tači i Rama!

Tanjug/Tanja Valić

Rama, Vučić, Zaev, Foto: Tanjug/Tanja Valić

Najnoviji događaji pokazali su kako se strateški interesi Albanije i Kosova, kada se radi o odnosima sa Srbijom, prilično razlikuju. Albanski premijer Rama stvara uslove za dugoročnu saradnju, prištinskim liderima se diže kosa na glavi.

Kada su srpski predsednik Aleksandar Vučić, premijeri Albanije i Severne Makedonije, Edi Rama i Zoran Zaev, u oktobru zajednički dogovorili uvođenje “četiri slobode” na Balkanu, koje već važe u EU - slobode kretanja kapitala, robe, usluga i ljudi - niko nije očekivao da će ta inicijativa izazvati sukobe bliskih saveznika Albanije i Kosova.

Zajedničke radne dozvole

U takvim su okolnostima Vučić, Rama i Zaev 10. decembra u Ohridu postigli sporazum kojim bi trebalo osigurati putovanje između tih zemalja samo sa ličnim kartama, zajedničke radne dozvole koje će omogućiti rad u sve tri zemlje bez dodatnih procedura te skraćenje vremena za kamione na granicama.

“Osnovna je karakteristika da je ovaj dokument unutrašnja želja, a ne plod spoljnih uticaja”, rekao je Rama koji je najavio da će se sledeći sastanak održati 21. avgust u Draču, a na tom će sastanku biti i predstavnik EU.

Ali, odmah se videlo da tzv. mini Šengen ima jedan veliki nedostatak, a to je Kosovo, čiji su predstavnici odbili da učestvuju.

Tanjug/Tanja Valić

Rama, Vučić, Zaev, Foto: Tanjug/Tanja Valić

Dosad je desetak azijskih i afričkih država povuklo priznanje.

Zatim, na nedavnim je izborima pobedila lista Samoopredjeljenje Albina Kurtija koji je, najblaže rečeno, žestoki protivnik bilo kakvog popuštanja Srbiji. Kurti je - ali i svi važniji kosovski političari - odbacio bilo kakav ulazak u asocijaciju u kojoj se nalazi Srbija, pa još govorio o ukidanju granice između Kosova i Albanije, a tako radikalno odbijanje izazvalo je reakciju, i to ne u Srbiji nego u - Albaniji.

Albanski premijer Edi Rama uzvratio je optužbom da političari u Prištini suprotstavljanjem zajedničkoj inicijativi za stvaranje balkanskog “mini Šengena” “zbog svojih unutrašnjih političkih interesa” ugrožavaju spoljnu politiku Albanije. I na tome se nije zaustavio.

Nekoliko dana kasnije Rama je izjavio da kandidat za kosovskog premijera Albin Kurti ne može razmišljati o brisanju granice između Albanije i Kosova bez sporazuma s drugim zemljama, uz sugestivno upozorenje da se tao nešto ne može učiniti bez pristanka Srbije.

Ramina javna razmišljanja

“Ako Kurti želi otvoriti granice, onda se mora složiti sa svim državama”, izjavio je Rama. Albanski je premijer rekao da ga rukovodstvo u Prištini nije pitalo za mišljenje kada je odlučilo uvesti carine na robu iz Srbije, ali je on tu odluku iskreno podržao, pre svega kao akciju koja bi trebala imati politički, a ne ekonomski rezultat. S Kosova nisu odgovorili, ali Ramina javna razmišljanja izazvala su prilično negodovanje, te su potvrđeni zategnuti odnosi kako odnosi između Albanije i Prištine, u kojima su Albanci apsolutna većina.

Rama pokušava stvoriti uslove za dugoročnu saradnju, od čega se Prištini diže kosa na glavi.

Prema mišljenju nekad najpoznatijeg kosovskog političara Azema Vljasija, očito je da Srbija nastoji, pa i uspeva, izazvati razdor između Tirane i Prištine.

“Srbija je itekako zainteresovana za takav razdor. Srbija bi htela jedino Albaniju priznati kao državu albanskog naroda, a Kosovo kao neku nedefinisanu teritoriju. Zato Vučić stalno govori o dijalogu s kosovskim Albancima o nekakvom kompromisu, ali ne dijalogu s predstavnicima Kosova kao države. Hteo bi neko “rešenje” bez državnog statusa Kosova, a uz to da se ništa ne menja u Ustavu Srbije u kojem se Kosovo tretira kao i Vojvodina.”

Vljasi je uveren kako Vučić pokušava biti lider u regiji.

Kako navode hrvatski mediji, niz ovih dešavanja je izazvao raskol između Rame i Prištine, pa to predsednik Srbije može smatrati svojim uspehom.

Beogradski politikolog Boban Stojanović ne deli njegovo mišljenje. Stojanović smatra da je “mini Šengen” svojevrsna integracija regije i više ide na ruku EU, nego Rusiji. To nije zamena za integracije regije, ali je ipak nada za zemlje koje žele biti članice da celi taj proces pridruživanja ne ide u sumornom i bezizlaznom smeru. Ovim je tim zemljama data nada da nisu sasvim zaboravljene i odbačene.