Ovo su najplaćeniji sezonski poslovi! Berači malina mogu da zarade i do 180.000 dinara: Evo koliko iznosi dnevnica građevinaca

Sezonski poslovi postali svu vrlo isplativ način zarade u Srbiji. Nekada je važilo nepisano pravilo da se sezonci angažuju tokom određenog dela godine, odnosno sezone, ali sada ima posla za onoga ko hoće bez obzira na doba godine.

Srbija se gradi i razvija, pa su vrsni majstori u građevinarstvu cenjeni i traženi. Za razliku od ranijih godina kada su radnici u građevinarstvu radili sezonski, sada su angažovani tokom cele godine, jer više nema pauze u gradnji.

Zarade u građevinarstvu

Saša Torlaković, predsednik Sindikata radnika građevinarstva i industrije građevinskog materijala Srbije pobrojao je trenutno najtraženije i najplaćenije poslove u ovoj oblasti.

- Posla u građevini uvek ima, a dnevnice zavise od profesije. Pomoćni radnik zarađuje 45 evra dnevno, majstor od 75 do 90 u zavisnosti od posla za koji je angažovan, a najskuplji su keramičari koji uzimaju od 15 do 20 evra po kvadratu - kazao je Torlaković.

Najtraženiji poslovi i zarada na građevini

  • pomoćni radnik 45
    majstori od 75 do 90
    keramičari od 15 do 20 evra po kvadratu
    *Cene su u evrima

Prema prošlogodišnjim podacima Republičkog zavoda za statistiku, u Srbiji radi najmanje 120.000 građevinskih radnika, koliko ih je u stalnom radnom odnosu, ali se veruje da je ovaj broj znatno veći kad se uzmu u obzir sezonski radnici. Zbog nedostatka radnika na skelama u našoj zemlji sve češće se mogu videti i stranci iz Indije, Turske, Bangladeša... Prema nekim procenama dobar majstor u građevinarstvu može da zaradi i do 2.000 evra mesečno.Sezonci u poljoprivredi
Kada su u pitanju sezonski poslovi njih najviše ima u poljoprivredi. Tokom februara najbolje su prolazili oni koji se bave orezivanjem voća. Ima ih malo, posebno stručnih, a potražnja je velika. Dobar majstor za orezivanje voća može da uzme 80 evra za dan u zavisnosti od veličine voćnjaka.

- Orezivanje jabuka je uglavnom završeno, a dnevnica za radnike koji orezuju voće je bila oko 70 evra za 10 sati posla plus hrana. Toliko je bilo u našem kraju, sad da li je negde bilo skuplje ili jeftinije zaista ne znam - rekao je za naš list Nebojša Jovanović predsednik udruženja voćara "Čačanska jabuka".

Zarade u poljoprivredi

  • orezivanje voća 70 do 80 evra
    berba jagoda 5.000 dinara
    berba malina 6.000 dinara
    *gazda je obavezan da obezbedi tri obroka i smeštaj za radnike

Kako krene sezona berbe voće od jagoda u maju preko malina do šljiva i jabuka, najtraženiji u seoskim gazdinstvima su upravo berači voća. Milan Maričić iz Ivanjice se već 25 godina bavi uzgojom maline i kako kaže malinari mahom sami obavljaju većinu poslova u zasadima.

- Ovih dana je aktuelno vezivanje maline, ali mi to sami radimo zato što nam se ne isplati da angažujemo sezonske radnike osim ukoliko su veći zasadi. Dnevnica za ovu vrstu posla je od 5.500 do 6.000 dinara. Kada su u pitanju berači malina još uvek je rano govoriti o konkretnim ciframa, a dnevnice će zavisiti i od cene maline, odnosno da li se voćaru isplati da plaća sezonske radnike ili ne - objasnio je Marić.

Koliko zarađuju berači

Prošle godine dnevnica berača malina je bila oko 6.000 dinara plus tri obraka dnevno i obavezan smeštaj za radnike. Za 30 dana berbe malina može da se zaradi i do 180.000 dinara.

- Uglavnom dolaze mladi ljudi i studenti koji na ovaj način mogu dobro da zarade za kratko vreme. Penzionera je sve manje, a ne dolaze ni stranci, barem u ivanjičkom kraju. Berba malina je težak posao, počinje se ujutru od pet, pola šest do uveče do mraka. Bere se po velikoj vrućini uz manje pauze, naporan je to posao - rekao je Maričić.Obavezna prijava sezonaca
Od 2019. godine obavezna je prijava sezonskih radnika i to elektronskim putem na poratlu sezonskiradnici.gov.rs. Poslodavac je u obavezi da uplaćuje poreze i doprinose, a radnici ostvaruju pravo zdravstvenog osiguranja za slučaj povrede na radu i profesionalne bolesti, kao i prava iz penzijskog i invalidskog osiguranja, u skladu sa zakonom. Poslodavac može da angažuje istog sezonskog radnika najviše 120 radnih dana u kalendarskoj godini.

(Kurir)