Da li znate zašto baš u ovom kafiću u Beogradu treba da popijete sledeću kafu? (FOTO)

Vračar je nedavno dobio novo mesto za izlazak i druženje. U najhumanijem kafiću u gradu, zaposleni posao doživljavaju kao igru, a gost se oseća kao kod svoje kuće. Uz piće, ovde se služe iskreni osmesi i zahvalnost...

Reporteri „Alo!“ posetili su kafić „Zvuci srca“, gde rade osobe sa smetnjama u mentalnom razvoju, a koji je otvoren uz pomoć humanitarne organizacije „Dečje srce“. Cenovnik ne postoji, a uslugu plaćate po nahođenju ubacivanjem novca u zajedničku kasicu.

 

Radnici kafića dogovaraju se ko će obaviti neki zadatak, prosto se nadmeću u želji da daju svoj maksimum. Jedan od njih je i dvadesetpetogodišnji Nemanja Jović.

- Ovde mi je super! Moja pozicija je šank i znam da spremam espreso, kapućino, nes kafu, onu običnu tursku i čaj. Učestvujem i u radionici, gde šijem i ide mi baš dobro. Tu postoji pozicija „kornjača“, kad mašina radi sporo, i „zec“, kada radi brzo. Ja sam naučio da radim i na najbržem programu - hvali se on.

Pošto je posao brisanja preuzeo Nemanja, Anđela Krušić se uključuje u razgovor s reporterima „Alo!“. Ona ima 19 godina, a posebno je ponosna na sebe jer je mlada počela da radi. 

- Radim u šanku i uslužujem goste. Kada uđu, kažem im: „Dobar dan, izvolite“, brišem sudove, a u radionici šijem - kaže devojka puna entuzijazma.

Na naše pitanje da li je uvek tako nasmejana, odgovara: „Da“.

U kafiću smo zatekli i Aleksandru Pavlović. Ona ima 35 godina, a u sebi nosi vedrinu kojom ozrači čitav prostor. Presrećna je što razgovara sa novinarima. Priča nam da su gosti uvek fini prema njoj, a, verovali ili ne - dosadnih nema.

- Svi su ljubazni. Mnogo mi prija da radim ovde i ništa mi nije teško! Idem i na cvećarstvo, gde pravim aranžmane i ukrase. Sve ideje kako nešto treba da izgleda čuvam u glavi i onda pravim. Znate, ponekad volim i da bude malo kič - iskreno nam priča ona. 

Snaga i motivacija za samostalan život

Kafić „Zvuci srca“ samo je jedan od tri segmenta koje će činiti prostor u Čuburskoj 12. Sve je zamišljeno kao centar u kojem će se osobe sa smetnjama u razvoju osposobljavati za aktivnosti u zajednici i od tih aktivnosti zarađivati.

- Osim kafića, imamo radionice, gde korisnici uče zanate, a uskoro će sa radom početi i restoran i prodavnica suvenira. Za sada smo jednu grupu osposobili za pomoćnike kuvara, cvećara i štampara - rekao nam je Goran Rojević, predsednik organizacije „Dečje srce“.

Od dekorativnih ikebana u lokalu, preko slika koje krase zidove, do šolja u kojima se služe kafe i čajevi, sve su proizvele mlade vredne ruke, ali pre svega, svaki proizvod dolazi od srca. Otuda i simboličan naziv „srcotvorine“ i karakteristični logo.

- Kada smo birali lokaciju, bilo nam je bitno da bude u centru grada zbog gostiju. Najbitnije je da se naši drugari ovde osećaju dobro i korisno i da svojim roditeljima mogu da kažu „idem na posao“ i „dobio sam platu“ - ističe Rojević i dodaje da je to neprocenjivo.

- Krajnji cilj ovih aktivnosti je unapređivanje i promocija njihovih sposobnosti kako bi jednog dana i drugi želeli da ih zaposle u restoranima, kafićima ili preduzećima - zaključuje sagovornik „Alo!“.

Razbijanje predrasuda

- Voleli bismo da zauvek radimo po principu dobrovoljnosti, da ljudi dolaze zato što im je lepo i da ih cene ne sprečavaju. Time bismo promovisali korisnike, njihov rad i razbijali predrasude o njima, bez opterećivanja zaradom - kaže Goran Rojević.