Pepeo od spaljenog badnjaka, ima po predanju, lekovita svojstva!

Božić i slava su najpoznatiji i najpopularniji praznici u našem narodnom kalendaru. Nasleđeni su iz starinske religije, a tokom vremena su dobili sankciju crkve i hristijanizovali se, uključivši u sebe različite hrišćanske simbole, koji su nekada služili kao različiti rituali. Jedan od takvih je i seča Badnjaka, običaj po kojem se dan pre Božića i naziva Badnjim danom.

Običaj je da se po Badnjak ide rano, pre izlaska sunca, kada domaćin sa sinovima ili unucima odlaži u šumu. Bira se obično mlado, pravo i zdravo stablo cerovog ili hrastovog drveta, koje treba da bude toliko da ga domaćin na ramenu može doneti kući. Pohod u seču Badnjaka treba obaviti u tišini, izvan vidokruga komšija, prolaznika i poznanika, koji bi mogli da donesu lošu sreću. Kada se odabere odgovarajuće drvo, treba se okrenuti ka istoku, prekrstiti se tri puta , pomenuvši Boga, svoju slavu i sutrašnji praznik.

U nekim delovima naše zemlje, običaj je da se ostavi nešto, na mestu na kojem je nekad stajalo stablo. Tako se, u Šumadiji, na panj ostavlja polovina pogače, dok se druga polovina pojede pri povratku kući, dok se u nekim delovima istočne Srbije i Kosova, oko badnjaka obavija muška košulja. Nakon seče Badnjaka, prekida se tišina i odlazi se kući uz prazničnu pesmu.