RAZBIJENE PREDRASUDE: NAŠ IQ NIJE ZACEMENTIRAN Nauka dokazala da nekoliko vežbi diže inteligenciju na viši nivo

Ukoliko mozak ne dobije potrebne masnoće na duže vreme dokazano je da može čak i "blokirati"

inteligencija
 Foto: Freepik/freepik

Svi koji su ikada polagali test inteligencije sigurno su se zapitali: Može li se ovaj rezultat popraviti?.

Naravno da može, ako Vas zanima kako čitajte dalje.

Ne toliko davno ljudski IQ je smatran za genetskom činjenicom koja je određena rođenjem i naknadno ju je nemoguće popraviti. Ali istraživanja naučnika dokazala su da ova tvrdnja ipak nije tačna. Istraživanje sprovedeno na univerzitetu Mičigen od strane Susanne Jaeggi i njenog kolege Martina Buschkue je utvrdilo da ljudska fluidna inteligencija može biti popravljena.

Kada je u pitanju popravljanje inteligencije, veliki je broj naučnika zaključio da to nije moguće. Naša istraživanja, međutim pokazuju da je naš mozak plastičniji nego što smo mislili.

Prema nalazima istraživanja, većina IQ testova meri dve vrste inteligencije, kristalnu i fluidnu. Za rešavanje problema, kristalna inteligencija se oslanja na postojeće veštine, znanje i iskustvo iz dugotrajne memorije.

inteligencija
Foto: shutterstock.com

Fluidna inteligencija se za rešavanje problema oslanja na našu sposobnost razumevanja veza između različitih koncepata. Fluidna je inteligencija nezavisna od naših prethodnih znanja, veština i iskustvu a funkcioniše sa informacijama iz kratkotrajne memorije.

Naučnici su utvrdili da se ova vrsta inteligencije može popraviti.

Koeficijent inteligencije se može popraviti. Osoba može popraviti svoje rezultate ako primenjuje neke određene vežbe. Donosimo nekoliko vežbi, uz napomenu da ih nikako ne trebate raditi sve odjednom jer će forsiranje vežbanja postići suprotan učinak.

Pišite - stvorite redovnu naviku zapisivanja vlastitih misli. Za pisanje kažu da je najbolja "mentalna gimnastika" potiče fokusiranost, kreativnost i logiku.

Čitajte - Iako je jedna knjiga nedeljno možda preveliki izazov za većinu nas, čitanjem knjiga zapravo odmaramo delove našeg mozga.

Gledajte fikciju - televiziju, drame, pozorište, svet fikcije nas tera da se zamišljamo u fiktivnim ulogama koje nemaju previše veze sa našim svakodnevnim mislima koje nas najviše umaraju.

Menjajte hobije - redovno se upuštajte u nove aktivnosti. Ne ograničavajte se samo na jednu specifičnu veštinu kroz dugo vreme. Ali sa druge strane, ne shvatite ovo kao razlog da stalno menjate hobije, pokušajte razviti dublji interes za ono čime se bavite.

Rešavajte ukrštenice - slažite puzzle i rešavajte ukrštenice, time čuvate oštrinu uma i razvijate veštinu učenja.

Takmičite se - Igre koje uključuju konkurenciju i strategiju odlične su za razvoj logike.

Razbijte rutinu - ne jedite stalno isti doručak u isto vreme na istom mestu, promenite lokaciju spavanja itd.

Raspravljajte - učestvujte u prijateljskim raspravama, time preispitujete svoje stavove i razvijate spoljašnjost zaključivanja.

Podučavajte - kada nekoga nečemu podučavate tada i sami celu stvar sve više i dublje razumete.

Inteligencija - kako povećati inteligenciju, biti bolji

Prvi testovi nastali su u Francuskoj, osmislio ih je Alfred Binet. Smisao testa inteligencije leži u tome da se mogu pomoću njega raspoznati "normalna" deca od dece koja imaju poteškoća u učenju. Testovi se kasnije još razrađuju u Americi pod okriljem Lewis Termana pa je nastao Stanford-Binetov test inteligencije...

Test inteligencije meri koliko ste inteligentni u odnosu na ostatak populacije. Rezultat od 100 procentualnih bodova je neki prosek. Ako ste inteligentniji tada će i Vaš rezultat biti viši, a ako niste onda će biti niži. Navodno oko pola populacije postigne rezultat između 90-110 na standardnom testu.

VERUJETE LI DA SE INTELIGENCIJA MOŽE "NAVEŽBATI"?

Ukupan broj glasova: 224

  • Da, verujem!: 57% (127)
  • Naravno!: 22% (50)
  • Nisam uveren/a!: 21% (47)

Oni koji postignu manje od 70 smatraju se nisko inteligentnima. Inteligencija zavisi od par faktora. Na nju može uticati društvo, genetika, okolina. S obzirom da ne možemo sa velikom preciznošću izmeriti inteligenciju, na rezultat možemo uticati na veoma jednostavan način.

Slušanje Mozarta dokazano je da poboljšava nervnu aktivnost u mozgu, jednako kao i mentalne sposobnosti. Deca koja su pohađala muzičke škole su više inteligenta (prema istraživanjima) od dece koja nisu. Ako ništa drugo, klasična muzika će Vas opustiti pa će mozak raditi efikasnije.

Naši mozgovi se oslanjaju na masne kiseline kako bi mogli funkcionisati. Ako mozak ne dobija dovoljno masnoće, počinje trošiti zalihe. Ukoliko mozak ne dobije potrebne masnoće na duže vreme dokazano je da može čak i "blokirati". Teško nam pada koncentracija, nesuvisli govor, gubitak pamćenja.

Ishrana treba biti raznovrsna i bogata voćem i povrćem. Kako bi Vaš mozak u potpunosti funkcionisao potrebno mu je dovoljno sna. Pomoću spavanja mozak može preraditi informacije, rešavati probleme i počistiti nered koji je ostao iza onih "nevažnih" misli tokom dana koje smo imali. Takođe možete povećati svoju inteligenciju tako da vežbate svakodnevno svoj um.

inteligencija
Foto: Pixbay

Rešavanje ukrštenica, zagonetke, kvizovi pa čak i bingo se pokazao kao vežba za održavanje Vaše mentalne sposobnosti. Studije su pokazale da mentalne vežbe mogu povećati inteligenciju čak i do 8%. Najbitnije od svega je da sebi ne smete slati negativne poruke: Nisam sposoban, živčan sam, plaljiv, nervozan, umoran, sigurno neću proći ispit ili dobiti posao i sl. u takvom slučaju se i Vaš mozak onda tako ponaša.

Dakle, percipira sve negativno i onda šalje i takve signale Vašem telu. Puno više biste postigli kada bi svo vreme razmišljali pozitivno.

Hrana koje utiče na povećanje inteligencije

Koeficijent inteligencije govori nam u kojoj smo meri sposobni da učimo, prilagođavamo se i razumemo svet oko nas. Postoji mnogo različitih faktora koji mogu uticati na visinu IQ-a, a jedan od njih je i ishrana.

Orasi

U istraživanju Univerziteta Tafts dokazano je da 29 grama oraha sadrži 2,6 grama omega-3 masnih kiselina, a jedna kašičica orahovog ulja 1,4 grama polunezasićenih masti. I jedno i drugo su masti koje nemamo u telu, već moramo da ih unosimo putem hrane, a doprinose poboljšanju memorije.

Sirova jaja

Najbolja i ujedno najjeftinija naročito nutritivna namirnica jako bitna za razvoj IQ-a. Sirova jaja sadrže proteine i zdrave masnoće koje su ključne za razvoj moždanih funkcija posebno kod mladih. Što kraće kuvate jaje, njegove nutritivne vrednosti su veće. Kao i šanse za salmonelu, ali to ipak nije tema...

Antioksidansi

Oni imaju funkciju obrane vašeg tela od slobodnih radikala, što rezultira poboljšanjem logičkog rezonovanja. Namirnice koje ih sadrže su zeleni čaj, pasulj, artičoke.

Borovnica

Osim što su vrlo ukusne, borovnice pozitivno utiču na zdravlje mozga. Sadrže širok spektar fitohemikalija koje su direktno povezane s razvojem i rastom mozga. Neka su istraživanja čak pokazala da usporavaju starenje mozga.

Avokado

40% ovog voća sastoji se od ulja punog oleinske kiseline koja je mononezasićena mast. Moždane su ćelije zaštićene mijelinskim omotačem koju monozasićene masti regenerišu. To je važno jer oštećenje omotača umanjuje kognitivne sposobnosti.

Riba

Riba je prepuna omega-3 masnih kiselina. Sardela, losos i pastrmka sadrže ih u obliku kiselina koje već postoje u našem mozgu, pa ih konzumirajući ribu dodatno obnavljamo. Te kiseline uopšteno poboljšavaju memoriju i funkciju mozga.

Zeleno povrće

Osim što je dobro za zdravlje srca, zeleno povrće je blagotvorno i za mozak. Bogat je izvor vitamina E koji je ključan za zdravlje mozga. Vitamin E smanjuje rizik od Alchajmerove bolesti. Osim zelenog povrća, najviše vitamina E sadrže kivi i orašasti plodovi.

Doručak

Najvažniji obrok dana, vrlo bitan za normalan rad mozga. Istraživanja pokazuju kako zdrav doručak poboljšava kreativnost i koncentraciju.

Više vesti o sličnim temama nađite OVDE!

Povezane vesti

Najčitanije - Alo.rs

Najnovije - Alo.rs

Vip - Alo.rs

Galerije

Najbolji video klipovi