Otišao je najbolji od nas...
Mukla tišina zavladala je među glumcima koji, inače, žive od reči. Retko ko je juče bio u stanju da govori o preranoj i iznenadnoj smrti jednog od velikana srpskog glumišta, Milorada Mandića Mande.
Zoran Lončarević
Kao da su se nadali da tužna vest nije istinita i da će se večiti dečak ipak pojaviti na vratima pozorišta „Boško Buha“, čiji je bio upravnik.
Najveći šok, ipak, doživeli su njegovi drugari sa najbolje klase koja je ikada izašla sa Fakulteta dramskih umetnosti u Beogradu. Poznati kao 12 veličanstvenih zajedno su studirali, družili se, snimali, tešili jedni druge 32 godine, tačnije od 1984. godine, kada su svi prešli prag FDU. Dragan Bjelogrlić, Vesna Trivalić, Srđan Žika Todorović, Mirjana Joković, Vesna Stanojević, Slobodan Boda Ninković, Dušanka Duda Stojanović, Dragan Petrović Pele, Branka Pujić, Darko Tomović, Tatjana Venčelovski i Milorad Mandić Manda bili su jedinstveni od trenutka kada su se upoznali.
Glumica Branka Pujić ne može da dođe sebi od tuge zbog smrti dragog kolege. Otkad je saznala za njegov prerani odlazak, ne prestaje da plače.
- Pamtiću ga po dobroti, velikom daru i plemenitosti, po neponovljivoj energiji. Bio je zaista posvećen poslu i bilo je zadovoljstvo raditi sa njim. Napustio nas je najbolji od nas - jecajući i sa bolom u glasu izustila je za „Alo!“ duboko potresena glumica. Branka je pokušala da nam objasni zbog čega je njihova klasa zaslužila epitet veličanstvenih.
- Bili smo zaista posebni. Dobar tim. Veoma vezani. Tu smo bili jedni za druge, i u dobru i u zlu. I onda kad je bilo teško, mi smo bili dobro... A Manda.. On je bio uvek duhovit, pozitivan, veseo... Divni su bili ti dani sa njim... - bilo je sve što je uspela da kaže Pujićeva.
Ni Boda Ninković nije bio u stanju da govori o Mandiću, sa kojim je studirao i radio na brojnim projektima. Ostao je nem na saznanje da je njegov “veličanstveni” drugar otišao na neko bolje mesto.
- Ja još ne verujem da ga nema. Još ne dopire do mene ta užasna vest. Nem sam. Divan čovek, kolega, drug. Čudna neka godina. Nedostajaće mnogo - izjavio je kratko za naš list poznati glumac.
Muk i jecaji zavladali su i u pozorištu „Boško Buha“, na čije čelo je pre dve i po godine došao Manda. Koliko je bio omiljen i koliko će svima nedostajati najbolje su juče govorile suze zaposlenih. Retki su smogli snage da se prisete Mandinog rada i da objasne koliko je njegovo prisustvo značajno u ovom pozorištu.
- Upoznali smo ga prvo kao glumca, pa tek onda kao upravnika. Jedini je imao hrabrosti u tom trenutku da dođe na čelo pozorišta koje se bukvalno raspadalo. Imao je pozitivnu energiju i na sve načine se trudio da nas pokrene i bodri. Radio je više od svih nas i jedini zadatak mu je bio da pozorište opstane i da glumci uživaju na daskama koje život znače. Nije se smirio dok pozorište nije digao na noge - ispričao nam je jedan od Mandinih kolega. Koliko je živeo za pozorište, kaže on, najbolje govori scena sa probe dan pred izvođenje kobne predstave „Petar Pan“.
- Na probi, koja se održala dan pred predstavu, Manda je u jednoj ruci držao sendvič i tabletu, a u drugoj mač Kapetana Kuke. Podsetili smo ga da popije lek, što je on i uradio, ne zaustavljajući probu. Ni na tren nije želeo da bilo šta utiče na posao.